Nova Evropa

nim i nezvanim, — i van Splita i Dalmacije, čak i van države, pozivajući ih u pomoć protivu »varvar&« koji »ruše karakter najlepšeg dela Palače«, i skrećući im pažnju na opasnost koja otuda preti njegovu »nasfojanju za očuvanje Palače«, Tako је, medju ostalima, alarmirao i profesora na Sorboni Zajlera {Zeiller), pisca poznatih dela o Dioklecijanovoj Palati, koji se odmah i oglasio na njegovoj strani, u francuskim listovima (>Journal des Dćbišts«). Dopuštajući da se je on sam obratio па Ттапсизкоб атћеојоба, da bi i u svetsku štampu zametnuo

diskusiju po ovom pitanju — znajući dobro koliko su na Zapadu ose{ljivi kad samo i čuju da se »na Balkanu« hoće da »ruši« neki stari spomenik —, Don Frano Bulić je ujedno iska-

zao nadu, da će ipak »možda doživeti premeštenje Grgura Мизкоб па zgodnije mesto«, jer »na kraju mora da pobedi umetnički ukus, i savet onih koji su najkompetentniji u tome« (vidi zagrebačke »Novosti« od 15, juna: »Kod Monsinjora Bulića«). Don Frano je dakle očigledno uverenja, da je na njegovoj strani umetnički ukus, ı da su on i prof. ZŽajler, tojest arheolozi, »najkompetentniji u tome«,

Don Frano Bulić ponosan je, s pravom, па тпобе ђоте što ih je vodio »s učenim glavama i s neukim pukom zbog starih spomenik&4«; ali je ovaj put otišao predaleko. Meštrović ne spada ni u jednu ni u drušu katedđoriju, pa je borbu ako je baš do borbe — trebalo podesiti prema novom profivniku. Mi svi dobro znamo, i vodimo računa o tome, koliko prava ima Don Frano Bulić »na obzir i zahvalnost od strane Splita i Splićana« {vidi »Novo Doba« od 25. maja), pa i od strane celoga naroda i, ako hoćemo, celoga kulturnog čovečanstva; i svi cenimo i poštujemo njegov dugogodišnji rad, pa čak i njegovu borbenost u pitanjima koja se tiču očuvanja starih spomenik4A, Ali, sa svim respektom za njegove zasluge i za njegove godine, kad Don Frano osporava Meštroviću umefnički ukus i kompetenciju u postavljanju kipova, onda · nam ne ostaje drugo do da — poredeći obe kompetencije, i imajući u vidu sve momente koji pritom dolaze u obzir, postavimo pitanje: ko je Don Frano Bulić, a ko je Meštrović, u pogledu umetnosti i umetničkog ukusa, i šta Je jedan a šta drugi dosad na tome polju uradio? Da li su arheolozi i konzervatori kompetentni, i najkompetentniji, kad se radi o odredjivanju mesta za moderne spomenike i za davanje konačnog suda u umetničkim i estetskim stvarima, ili ida pred njima, u tom pogledu, sami umetnici, a pred svima Meštrović? — Mi na ta pitanja, naravno, ne očekujemo od8ovor, jer se on podrazumeva; niti bi nam palo na um da ih postavljamo protivu Frana Bulića, da se on samo držao svoga »veta« kao Konservator ili protesta kao arheologš, Ali se Don Frano stavio na čelo akcije koja nesamo ne štedi osetljivost protivnika, koji

50