Nova Evropa

кроз годину и два и пет пута толико, али ти појединачни згодици, с обзиром на укупност и опћу рибарску зараду, несамо да не побољшавају горе истакнуте бројке већ их дапаче у многочему и погоршавају.

Пучанство Горњег Јадрана бави се од памтивека риболовом, а то је тим схватљивије што је земље у овом кршевитом крају мало, а уколико је имаде она је мршава. Гнојива имаде врло мало услед оскудице паше за стоку. Поред тога, овај крај није имао до у новије доба добрих саобраћајних веза са осталим светом, па није овом сиромашном житељству преостајало друго до да се пати на плиткој и гладној земљи, и са оскудном и примитивном мрежом и лађом на мору. Пре пар деценија живело се овде уопште врло оскудно, Откад су се пак створили путеви у свет — к заради, живот је постао сношљивијим; некоја приморска места су господарски напредовала и развила се, хвала нарочито индустрији странаца. Најприродније и најсврсисходније било би за наше Приморје кад би се могло издржавати, и своје економске потребе покривати, зарадом поморских заната, но то је засада још не релативна већ готово апсолутна немогућност, У новије доба набачене су многе идеје, како да се унапреди наше рибарење, а тиме приморско пучанство одврне од емигрирања и потражње зараде у туђем свету; али — жалибоже — к правом циљу се нисмо ни за сами један корак примакли!

Наша рибарија и рибарски занати не развијају се никако, а понајмање у духу времена и према растућим потребама модерног живота, Они дакле назадују! У данашњем темпу, док наш рибар још увек струже диљем обале прадедовским „поштама“ (то су места где су и наши прадедови и њихови оци вукли мреже на обалу), сигурно је да за догледно време неће ниједан наш рибарски брод понети нашу заставу онкрај Отранта! Насупрот, ако овако и надаље потраје, те наша рибарија буде препуштена самој себи, ласно ће се догодити да и ови наши једноставни садањи алати — остану без руку.

Снажан захват свију напредних држава у циљу унапређења морског рибарства редовно се оправдава: прехраном, запослењем пучанства, и развитком индустрије. Код нас к томе —- можда више него другде —- долазе у обзир јоште и политички разлози. Као енергична средства за умножавање рибарске производње вределе су — а још и данас су на снази —; државне субвенције, тојест једнократне дотације и премије. Премије се састоје у државном доприносу становите своте, на коју имаде право свако ко изврши становиту радњу која је прописана за унапређење рибарства, Премије су ушле у употребу под разним облицима; као грађевне премије, премије на количине ловине, на количине извоза рибе, па на количине упослених сила, и т. д.. Многе државе, чија се савремена ри-

87