Nova Evropa

дини отока, налази се плодно поље, пола километра широко, а четири-и-по дуго, у коме успева винова лоза, која даје вино гласовито због своје врсноће, Кроз то су поље проведене водоводне цеви, и на једноме крају поља налази се снажан и добар извор, а на другоме резервоар, саграђен 1911, Среa поља, по ширини, води цеста за Александрово, Башку, и Крк,

Врбник је један од најстаријих градова на Крку. Био је некада опкољен зидом, па се и данас виде сачувани остаци, са кулом званом „Кештел“ („СазјеПо"),. Од градских врата остао је само комад камена у зиду једне куће. На месту „Витезићев Дом“ била је, до конца XIX века, стара ложа („Товата“), али од ње нема ни трага. Старину Врбника показује и жупна црква, за коју се не зна кад је саграђена, а обновљена је концем ХМ| века; и неколико капела из ХУГ_ХУП века, а једна из године 1327.

1637—1646 било је у Врбнику четрдесетидевет свећеника, који се набрајају у „Глаголској нотарској књизи врбничког нотара Ивана Сташића“ (приредио Р. Строхал, Загреб, 1911). У то су доба свећеници имали своје земље и живели радећи попут осталих сељака; а до половице ХУ! века редовно су се и женили. — Познати су такозвани „глагољаши“. Тек у новије доба број свећеника знатно је спао, али су се зато Врбничани у великом броју посветили световним занимањима. — Уз три бискупа, мноштво свећеника, те доктора права, медицине, и богословља, учитеља, и т. д., дао је Врбник нашем народу великог сина Дра. Динка Витезића (24. УП. 182225. ХИ. 1904). Био је друг Павлиновића и Клајића, оснивач задарског „Народног Листа“ („ПИ Мамопаје"), За свој је рад добио потицаја од далматинских препородитеља. Дао је саградити „Народни Дом“ (сада: „Витезићев“) у Врбнику, те подупираше и људе и институције. Био је велик пријатељ Штросмајера и одушевљен Југословен. Још 1897 писао је: „Југославија је била и биће мој идеал све до смрти", а 1902: „Балкан је наш... Али ипак за лијепим Балканом потежу се преко нас и мимо нас туђинци. Зато, у том озбиљном тренутку, препоручио бих свима и свакоме нас, без разлике вјере и племена, међусобну љубав и поштивање, братску слогу"... Његове заслуге, и као истарског народног заступника и као човека, велике су; био је челик-значај, велик Хрват, првак Истре и препородитељ истарског пука, одлучан и неустрашив бранитељ његових потлачених правица, дика и слава народа свога" (Фране Воларић; „пок, Др. Динко Витезић“, Загреб, „Даница“ 1906). Уз њега, вредан је нарочитог спомена каноник Драгутин Парчић, аутор исцрпног речника „талијанско-словинског (хрватског)" и „словинско-талијанског", човек свестрано образован; за ње-

120