Nova Evropa

ВЛАДИМИР НАЗОР: СЕЈ.

На ушћу драге пред бурним Вратником ужом се хвата за кршне бретове.

У зимској ноћи кукањем и риком

Путнике плаши, што Кварнером плове.

Што риче2 Прича насртај татарски, О Ускоку, о Сењанину Јуру,

И како паде Мартин Поседарски,

И рат, пи љуту од судбине буру.

Свеђ кличе: „Туре! Латине! Рабато! Чему ме уби7“ — Са Нехаја јато Куквижа крешти. Талас на пучини

Под канпијом је вјетра пјени. Дршће Морнару срце. Мисли: ето, срће Ускочка лађа у бури п тмини.

Наши у Задру.

У Задру су прилике за Југословене, нарочито за оне који су талијански поданици, врло тешке, Садашња политика Италије, која отворено иде затим да све држављане „изједначи“, т, ј. поталијани, извршује све то јачи притисак на инородне елементе, који се називају „аПобеш", Према Словенцима и Хрватима, у Јулској Крајини и у Задарској Покрајини, притисак постаје даномице јачи. Прогони појединаца и распуштање друштава по овим крајевима, познати су из новина. А задњих година услиједило је и присилно италијанизирање презимена, што је наш народ огорченим протестима примио, па су неки напросто оставили своју родну груду, да не би примили на себе ту срамоту,

У Задру, гдје је број наше интелигенције управо незнатан, а огромна већина „алогена“ су неуки сељаци, не може наравно ни да буде говора о некакову „нацијоналном“ животу. Сва су наша друштва тамо „ма јасн" распуштена још у доба окупације, а тако исто су обустављене и наше новине („Народни лист" и „Наш Лист“). Уопће, нестало је свега што је било наше,

И у самим пучким школама укинут је последњи хрватски разред, тако да су све школе на задарском територију искључиво талијанске (у Задру, у Бокањцу, у Становима, у Арба-

124