Nova Evropa

насима, и у Црноме). Откад су пак за наставнике издане посебне наредбе о узгајању дјеце у фашистичком духу, постале су и фашистичке, Дјеца имају да ступе у организације за подмладак („Ван а", и „Авангардисте“), да пјевају фашистичке пјесме, да поздрављају „аПа тотапа“, ит, д.. Плодови такове пропаганде већ се опажају, на штету дабогме нашег живља,

Овај талијански „нови курс" тако је јак, и тако га спретно проводе, да и сами Југословени који припадају нашој држави не могу увијек да му се отму. Примјерице, сваки наш трговац или обртник треба да буде уписан, или барем да буде приносник, у појединим фашистичким синдикатима или федерацијама, јер је то по закону наређено. Осим тога, и начин како се „добровољни“ приноси сакупљају стављају све наше у такав положај да морају потпомагати разне фашистичке установе („доларски зајам", „ликторски зајам“, и слично), Натписи на дућанима морају бити искључиво талијански; сваком пригодом фашистичке какве свечаности, а то је врло често, мора да се и на југословенским дућанима вије талијанска застава; у излоге морају стављати разне званичне огласе и талијанске манифесте, и т, д.. Када је Југословенски Конзулат у Задру отворио „Југословенску Читаоницу“, у којој имаду наши људи пригоде да читају своје новине и да проведу неко вријеме у својој кући, допуштен је приступ само држављанима СХС, а нашима под Италијом најстроже је забрањено похађање Читаонице; дапаче је сам Префект изјавио бившем Конзулу, да ће сваки талијански поданик који ступи у Читаоницу бити одмах конфиниран, — Ово може да пружи јасну слику у каквим се приликама тамо живи. Осим тога, забрањене су многе наше новине (као „Обзор“, „Политика“, „Јутарњи Лист", ит, д,), а и од оних „допуштених“ прима се тек понеки број, јер на пошти постоји тајна цензура, Тако се исто отварају и сва писма из Југославије, која се чине сумњива; а „сумњивих“ и ствари и људи имаде на претек,

Закон о јавној безбједности, састављен У „фашистичком духу“ од министра Федерцонија, надмашује и најзлогласније апсолутистичке „патенте“: казни опомене и конфинације изложен је сваки „кога јавни глас означи опасним по нацијоналне интересе Државе", Кога тај „јавни глас" обиједи код више власти, долази пред посебну комисију, а ову сачињавају; Префект (шеф полиције), Командант фашистичке милиције, Државни одвјетник, и Командант карабињера ; ови га сумарно испитају, саслушају његову обрану, па — без икакових доказа, свједока, и т, д. — исказују своју пресуду која — у већини случајева — потпуно усваја оптужбу састављену —- од њих самих, Осим тога, на основу „јавнога гласа", заводи се противу осумњиченога и поступак опомене, којему се је тешко

125