Nova Evropa

јединој страници, преглед имовног стања Матице Српске; управо, прештампан је дословно из Извештаја Скупштини за 1927! Свуда мириши провинцијализам, и то онај с наличја. Ко се случајно ту затекао или нашао, ко је локално привезан или ангажован, тај се прихватио посла, без избора, без · невоље, без поређења и критике, без довољно спреме и времена, онако од ока и дилетантски, „добронамерно“, као што је то бивало пре сто година. Сме ли тако да буде2...

Да пређемо сад на поједине делове овог свечаног издања, и на њихову карактеристику, |

Нећемо се дуже задржавати на појединим чланцима, који описују поједине теме о којима је за сто година писано у „Летопису“ и у издањима Матице; ту би требало мало изближе загледати с колико је успеха који од ове господе професора, у овим студијама ад ћос, напабирчио податке и распоредио грађу што је о свом предмету нашао по Матичиним књигама. За то немамо доста времена и воље, а не би имало ни много смисла, кад се зна да ови чланци не исцрпљују све што је, уосталом врло несистематски и најчешће случајно (такорећи, без своје кривице), улазило и ушло у Матицу и у „Летопис“. Више би имало смисла, по нашем скромном мишљењу, да је неко од ове господе, у један-два чланка, изнео шта је све за сто година писано у „Летопису“ и Матичиним издањима, и како се рад Матице Српске развијао, илибоље кретао, у разним правцима и наразним подручјима. Али дабогме, такав чланак изискивао би праве студије и познавања целокупног Матичина рада, а не тек „паљетковања“ по годиштима „Летописа“ и по књигама Матице, да би се написало чланак који врло мало каже и који никоме не треба. Шта може, например, да да читаоцу чланак (на осам страница) Филозофија у издањима Матице Српске", кад већ сам писац у уводној реченици признаје, да Матица „никад није имала истакнуту сврху да потпомаже развитак филозофије и да је негује" 2! Још бисмо разумели, да овакав чланак уђе у какву Филозофску Споменицу (шта је све за сто година писано у нас о филозофији), али шта ће он у Споменици Матичине Годишњице2 И, слично, остали чланци, Све су то, да будемо љубазни, цветићи ван струка, безбојни и безмирисни, који трају један дан па се баце, или згазе.

Исто је тако историју Матице Српске, која првенствено спада овамо, и која би имала да обухвати највећи део Споменице, требало дати у једном прегледну чланку, који би обухватио несамо спољне догађаје од оснивања у Пешти (1826) до Ослобођења (1918), него и уставе Матичине (ке ]. програме рада), значај и рад за Матицу оснивача, заслужних часника и чиновника, добротворе и њихове задужбине, те де-

250