Nova Evropa

PEPO ут o ч7 >, РИБЛИОТЕМ

42483.

ова КГ вропа

Књига ХХ. Број 9. 26. октобра, 1929

Будућност света,

„Седим на врху света", — што рекао песник, па посматрам на све стране испод мене где јуре људска бића, грозничаво се крећу тамо-амо, десно-лево, зажарених очију, усплахирена лица, често као без даха, — али одлучни, свесни, И осећам како се, у томе комешању и у тој вреви, догађа нешто велико: — нов дух, нов полет, нова ера...

Покушавам да објасним себи шта се то догађа, и како, Мучим се, не могу да видим. Онда се бацам натраг, уназад, у историју, и одједном, као да ме озари дух, и ја спознам истину, просту и јасну: људска бића никада не виде, и не могу себи да објасне, оно што се догађа, док се догађа, тек касније, много касније. Прво се врши посао, акција, а тек онда анализа, објашњење, онога што је учињено, А ипак је основна тежња људског живота и напретка; свесност ; свесност свега, а нарочито циља. Та је тежња неодољива, и зато ми запажамо догађаје, посматрамо их као кроз микроскоп, да бисмо их постали свесни, и да би нам закључци које из њих извлачимо осветљавали пут ка све већој свесности. Али, ти су закључци релативни: оно што смо још до јуче сматрали аксијомом, данас можда обарамо у прах, оно што смо још јуче обожавали данас омаловажавамо, а ценимо оно што смо потцењивали, или се клањамо нечему сасвим новом, да ускоро запазимо како је и та новина застарела. — Зашто Циљ, велики циљ, негде је далеко, далеко напред, — догађаји се полако нижу један за другим на путу ка томе циљу, а наша тежња, наша неодољива, космична, тежња тражи једнако да продре у ту тајну!

тоји ли наше доба, онда, изнад Средњега Века2 — Ако станемо на гледиште индивидуалног задовољства, онда не; јер човек, који никад није задовољан, данас је мање него икад задовољан и срећан. Али смо, са гледишта целине, човечанства, напреднији и суперијорнији зато што смо даље на путу к циљу, што смо — бар за степен-два — свеснији онога што хоћемо, што нам предстоји. Стојимо посред света који је веома високо изнад стародревних формула о етици, о друштву, о

257