Nova Evropa

Umetnosti u Londonu, za uzvrat na Izložbu Savremenih Britanskih Umetnika u Jugoslaviji, koja nam je još svima u sećanju {vidi »Novu Evropu« od 26, februara 1929). Ovu Izložbu priredilo bi novoosnovano Britansko Društvo, u zajednici sa Hrvatskim Društvom Umetnosti i sa umetničkim, društvima Beograda i Ljubljane,

Društvo Prijatelja Velike Britanije ua Jugoslaviji, u Zagrebu, ima u vidu, pored kulturnih i socijalno-prosvetnih ciljeva, naročito i rad na ekonomskom zbližavanju, te što življi lični dodir izmedju pojedinaca oba naroda, usled беба namerava obratiti osobitu pažnju omogućavanju medjusobnih posetA, turističkih putovanja, i dolaženju poslovnih ljudi u Jugoslaviju u svrhu upoznavanja na licu mesta prirodnih bogafstava i njihova privrednog iskorišćavanja, — otprilike u smislu želje našeg saradnika u ovom broju, gospodjice L. F. Veringove {vidi članak »Орећ и Јибозјау:1«).

Dok se ovo Britansko Društvo konačno konstitujiše i otpočne s radom, vrafićemo se na ovaj predmet u »Novoj Evropi«, i zadržaćemo se malo na njemu. = || = ·

Сер Валентин Чирол,

У Лондону је умро, пре неколико дана, у дубокој старости, Сер Валентин Чирол (Мајепнпе СТаго!), један од највећих светских путника, и уједно најбољих познавалаца Истока и Источног Питања. Био је дуго у британској дипломацији, а онда нарочито у уредништву „Тајмса“, где је као уредник за спољне послове наследио Сер Доналда Мекензи-Валаса. Познавао је одлично и више европских и источних језика, а писао је познате студије о питањима ближег и даљег Истока, Индије и Египта. Као Тајмсов дописник у Берлину био је претходник Викему Стиду, са којим га је везивало уско пријатељство, као и са Сер Артуром Евансом и Ситоном-Ватсоном.

Неки наши листови забележили су његову смрт (тако „Обзор“ од 31. октобра, у „Дневној кроници"). Али нису забележили, да је Сер Валентин Чирол био, поред свега осталог, и велик пријатељ нашег народа, који се у више наврата залагао свом снагом за нашу народну ствар, Тако је, после Балканског Рата (1914), писао о Србији и Југословенима (један од познатих Охгога Pamphlets), a y Светском Рату писао је о Лондонском Пакту и Италији на Јадрану, стојећи на страни Југословена, Био је учесником у свакој акцији у корист Југославије, те чланом прво „Зегћап Зосјеђу", а онда — после Рата — „Југословенског Друштва Велике Британије" у Лондону.

O M a

320