Nova Evropa

Ватсоново „Сарајево“, на чешком.

(Ових дана изашло је и на чешком „Сарајево“ Дра. СитонаВатсона, које је „Нова Европа! — напоредо са енглеским оригиналом издала још године 1926, види број од 11. октобра 1926. Овом чешком издању додао је писац једну главу, о цару Виљему, и један предговор, са додатком, које — углавном — преносимо овде у преводу, с дозволом пишчевом.)

Откако је моја књига угледала света, води се оштра препирка о Сарајевском Атентату, и о томе колико је Србија крива за Рат, Нарочито бесни ова полемика све време у ступцима немачког нацијоналистичког органа „Гле Kriegsscnuldфтабе", све до данас, Србија игра свакако важну улогу у кампањи тога листа, који има трострук циљ: 1) несамд да доказује да Немачка уопште није крива за Рат већ да је крива. баш Антанта, те тако 2) да рехабилитује у Немачкој дискредитовани империјалистички режим, и да припреми пад Републике и повратак Хохенцолерноваца; и коначно 3) да осигура темељиту ревизију Версајског Уговора и особито репарација, Ову су кампању још жешће распалиле три књиге изашле изван Немачке: „Тће Sarajevo Crime” on Miss E, Durham (Лондон, о Божићу 1925); „The Genesis of the World War" ox Harry Elmer Ватпез-а (Њујорк, 1926), и — у најновије доба — „Le procčs Че Зајотачие" од М. Богићевића (Париз, 1927). У првим двема књигама има много категоричких тврдња, али нема уопште никаквих нових доказа, те се може преко њих прећи, јер су сасвим некритичне, Госпођица Дарам је пустила да јој лично нерасположење према Србима замрачи суд, а будућа да нема ни појма о суштини историјских и правничких доказа, њој су и најфантастичније клевете и приче еванђеље, и она их узима као да имају вредност прворазредних историјских докумената. Господин Барнс се назива историчарем, али мирне душе изврће и најосновнија факта, и понавља најгрубље клевете и приче, за које нема ни најмањег доказа, осим можда недоказане речи терористичких завереника које не би признао ниједан суд на целом свету. Нарочито је фамозан његов навод, да су покојни краљ Петар, његов син Александар, и Руски Посланик и Војни Аташе у Београду, знали за заверу против Надвојводе. Већ само то би било довољно да се покаже, да је господин Барнс најбезобзирнији памфлетист; може се очекивати, да ће га Срби позвати да своју оптужбу или докаже или повуче,

Књига господина Богићевића спада у другу категорију, Бави се, углавном, Солунским Процесом из године 1917, најружнијим догађајем у новијој српској историји, у њој има релативно доста нових факата и докумената, али аутор не наводи где и како је до тих докумената дошао, нити пружа доказа за нека тврђења најосновније важности, Читалац дакле

355