Nova Evropa

није толико сметала његова т, зв. „непатријотска“ брзоплетост колико им је било драго што имају изговор да га искључе, "Јовановићев зет, Драгиша Стојадиновић, скупио је материјал за оптужбу против сина Председника Владе, и знало се да га чува у резерви: док он није објављиван, Пашић је имао разлога да не тера мак на конац, али чим је изашао на јавност, Пашић је оптужио Јовановића да директно лаже,

Познато је, да је Пашић — последње године свога живота —- диктирао своје успомене, и да је у њима посветио нешто пажње и томе питању о кривици за Рат; али његови наследници досад нису нашли за потребно да их објаве, те тако засада имамо само голу реч Пашићеву (потврђену и осталим живим члановима његова Кабинета) противу голе речи Љубе Јовановића; а док се не потврде савременим документарним доказима, нема много убедљивости ни једна ни друга. Ипак, Пашићев оштар иступ против Јовановића, макар и са закашњењем, није остао без дејства на мишљење на страни, и зато је „Гле Спебазећш табе" почела да криво тумачи Пашићеве речи; „Није истина да сам то казао на седници кабинета" —, и да му доказује, према њима, да је то могао казати негде на другом месту. Цитирала је такође, да је тобоже рекао; „Не знам шта је то казао господин Јовановић, али је лагао", и потсмевала се како је то глупо становиште, То је основано на речима оригинала; „Не знам зашто је то казао господин Јовановић, али је лагао", које су хотимице или нехотице погрешно преведене, Мако је нато у „Ртабег Ртег5е" упозорио Dr, Kanner („Missgluckte Fš&lschung“, 12, anrycra 1926), „Die Кпевзвећш табе" нема толико поштења да то опозове,

5 Међутим је редактор „је Kriegsschuldfrage", Herr von М/ебетет, одлучно покушао да у атентаторску заверу уплете · краља Александра) У његову чланку има наиме једна оптужба. која на око изгледа добро образложена, а та је да је убицу Принципа мајор Танкосић представио тадашњем Престолонаследнику као човека „Чет Шг eine wichtige Mission auserwahlt sei”, a ma je то Принцип признао на саслушању у затвору. Тај податак се оснива на писму „етез ећетабеп К, ипа КЕ, Beamten an eine hochgestelite Personlichkeit der ehemaligen bosnischen Landesregierung”, Jiorwunu BMCOKHM званичник је у томе писму тврдио, да је 23, до 25. јула 1914 дешифровао из Сарајева у Беч послани службени телеграм који се тицао тога.

ринципова признања, Ово је одмах демантовао ca Untersuchungsrichter Dr, Р'еНет, који (у писму „Обзору" од 22. јула 1926) пориче да је Принцип уопште тако нешто признао; али је још важније, да је тај деманти у следећем броју „Die Kriegsschuldirage" (септембра 1926) потврдио и Пт, Е, уоп

5) Јула 1926 — „Konig Alewander und die Attentiter von Sarajevo".

357