Nova Evropa

Сведочанства времена,

Са Жилијеном Бандом (Вепда) није завршен низ анализа, или управо процеса, савремене европске мисли, већ се овај стално наставља све новим и све жешћим изливима ратне и послератне младости која — никако задовољна садашњим духовним стањем света — тражи, нервозно и као у побуни, барем некакав излаз. Нема сумње да ми проживљујемо најфантастичнији след прелома и контрастних разилажења у нашим мисленим дедукцијама. Никада, мо: жда, као у овоме часу није се човечански дух осећао тако ојађен, тако празан и тако недоследан, а ипак никада, као данас, није он у исти мах осећао тако живу потребу да се буни, да се исповеда у мукама, и да чак поставља становите основе у смислу ревизијонистичке разраде и изградње извесних уверења. 5

Импресија рушења, која је у рату нашла свој најсавршенији изражај, још се и данас страсно и гротескно хвата стваралачких мотива. И управо, то је најчовечанскији елеменат наших савремених књижевних реализација. Немац Ремарк очигледно је доказао како, и после Барбисове и Дихамелове ратне ревелације, рат још једнако изазива дубоки, крвави, и искрено-трагични трак у осећањима данашњих генерација. Политички атејист Бријан проналази у томе расположењу европске духовности још увек довољно снаге да у декоративној стилистици своје реторике одушевљава блазиране величине светског аеропага. То је стварно доказ, да је рат за нас, који смо га осетили у лошој храни, под петролејском светлошћу, и у петгодишњем тоталном моралном и материјалном мраку, нека тешка и крупна неман, која и данас још у пропорцијама хидре зјапи поврх наших глава и не дозвољава нам да се пренесемо у друге атмосфере. Рат је оставио бразде боли и беде посвуда. Чак и онде где се није ни појављивао. Проблем Одисеја поновио се у пар Пиранделових мозговних комбинација, и у безброј новинарско-репортерских догађаја, док остаје вечно изражен у Жирадуову Сигфриду.“) Рат нам је посведочио и

“) Случај Брунери-Канела, који је ланске године за неколико месеца држао целу талијанску јавност у чуђењу, најбоље показује, како су становите подсвесне и фантастичне комбинације значајнијих стварача садашњице само рефлекс стварности, Радило се наиме у томе догађају, о једном те истом човеку који се за време Рата изгубио; његова обитељ била је убеђена да је он умро, те је живела кроз цело послератно време у том уверењу, Међутим, једног се дака прочуло, да тај вндивидуум живи у клиници, да је већ дуго времена изгубио свако сазнање о себи, и да се тек у магновењу сећа своје јучерашњости. То је дало повода двема обитељима да у истоме човеку препознају мужа, односно оца, па се из тога развила цела борба између тих двеју обитељи, од којих је једна Брунери а друга Канела, и које