Nova Evropa
одјекивала је у мени као нека моћна српска балада. Питање робовања постепено беше постало одлучујућим фактором у борби, будући да Калхун јасно увиђаше да тријумф виговаца означаваше смрт установи ропства. За младог српског усељеника, чије је срце било потресено »Чича Томином Колибом«, није било нимало тешкоће и колебања при одлучивању којој борбеној страни да поклони своје симпатије. У години 1858, велика битка беше још неодлучена, уколико то један неук нако врло заинтересован млад усељеник могаше проценити. Спенсерова Историја не рече ништа даље, али ме беше припремила да схватим драму у идућем перијоду времена, у коме је Линколн био главни јунак.
У то време, а то је пре четрдесетидевет година, када је историчар био почео да ми открива први чин ове велике драме, ја прочитах славни есеј Џемса Росела Лоела, објављен 1864 године, — његову похвалу Линколну, а нарочито следећи део, никада нећу заборавити: »Ми смо имали на челу наших јавних послова човека којега је Америка створила, као што је Бог створио Адама, н то баш од земље, неупрљана, непривилегована, непозната. Он нам је показао, како много истине, како много великодушности, и како много државничке вештине, може у даном тренутку да покаже прост муж, када верује у правду божју и у вредност човека.«
Личност Линколнова свидела се је мени више од свега што сам икада видео. Речи Лоелове одјекивале су у мојој души као речи српскога гуслара. Али у позадини моје представе о Линколну, ја сам наслућивао много што је по мом мишљењу морало остати тајна за онога ко није читао животопис Линколнов. Зато одмах кретох да тражим повест о Линколнову животу. У свим тим животописима ја сам налазио изненађујућу сличност између ране каријере Линколна ин Франклина, мојих светитеља-заштитника: исти скромни почетци, иста борба да се човек уздигне над њима, иста свесност о томе да је ово земља могућности за оне који су вољни да учине честите напоре, иста намера и непо“ пустљива дисциплина тела, ума, и душе, иста чежња за стварима које чине овај живот достојним живљења, исти тријумф над потешкоћама које изгледају несавладљиве. О какво охрабрење за једнога усамљенога и младога усељеника, у борби за остварење својих полетних идеала! Живот Франклина и живот Линколна, мојих светитеља-заштитника, јесу најутицајнија сила која је до данас позната, у делу американизације. Пре педесет година, у оне дане американизације, ја сам себи често покушао да одгоненем питање: где се налази прави извор Линколнова надахнућа, које чини
32