Nova Evropa

нити пак утицати на његове мисли и одлуке. То је био бесмртни Линколн, који је живео међу бесмртнима, и у коме су живели бесмртни. Обични људи који су веровали у њега и у његово јеванђеље, и који су усвајали његово Вјерују, ишли су за њим с непоколебљивом вером, и — слично древним хришћанским мученицима — били су готови да положе животе своје у одбрани тога Вјерују. |

Али ја сам приметио, да је постојао и један други Линколн, обични смртни Линколн, који је уживао у обичним животним догађајима, којима је његов живот изобиловао _као једна кошница пуна слаткога меда, сакупљенога одасвуда на неисцрпном пољу људскога искуства. Повести, приче, и шале, биле су тај слатки мед којим је Линколн покушавао да заслади горке тренутке искушења и душевне депресије. .

Говор у Гетисбургу пружио ми најаснију слику бесмртнога Линколна; а његове приче и скаске дале су ми слику смрт“ нога Линколна. За време мојих студентских дана, ја сам се често превозио из Њујорка у Бруклин и посматрао зидање бруклинскога моста, које се приближавало свршетку. Два импозантна гранитна стуба, један у Њујорку а други у Бруклину, беху везана један с другим С помоћу огромних челичних конопаца. То су биле основне јединице прекрасне грађевине; све остало је било везано с њима тако да је мени личило на једну песму инжињерства. То ме је подсетило на историјску грађевину у којој би Вашингтон био један необориви стуб а Линколн други; Вебстер и Клеј, као два гигантска конопца, свезивали су ова два импозантна стуба један за други, те се тако формирала основна јединица оно грађевине која се назива американским јединством. Све остало било је спојено с овом јединицом. И све то представљало се машти једнога младога и импресивнога српског емигранта као један велики еп у људској историји, еп назван — Сједињене Државе Америке.

Проф. Михајло И. Пупин.

36