Nova Evropa

Место политичког прегледа.

Друштво Народа и наша држава.

Ко посматра данашњу европску ситуацију тај не може да посумња ниједног тренутка у благодети женевске организације. Друштво Народа броји преко педесет држава и већ десет година олакшава међународну сарадњу. Оно представља моралну бремзу чије се дејство све јаче осећа. Његов успех зависи од свести народа и од мудрости државника. Врх свега, од поверења јавног мњења. Главни задатак Друштва Народа је да утврди темеље на којима би почивао мир. Оно то може постићи ако државе пристану на разумно обуздавање нацијоналних интереса у корист човечанства. Сваки акт међународне политике треба да се инспирише мирољубивим тежњама. Немогуће је данас оградити се кинеским зидом и бити довољан сам себи. Везивање у шире заједнице народа први је услов за безбедност и напредак.

Нема сумње, Друштво Народа је људска творевина и као таква има својих добрих и слабих страна. Оно неће створити златан век ни завести вечни мир, али оно настојава да шансе рата сведе на минимум. Оно нема могућности да разоружа свет и да декретира мир, али оно указује пут којим треба корачати да се дође до постављеног циља. На тај начин Друштво Народа је одлична школа за међународно васпитавање. Оно има да руши препоне које отежавају економско, политичко, и духовно зближење нација.

Песимисти и скептици не верују у моћ Друштва Народа и у остварење његова идеала. Они га критикују и доказују конкретним примерима да преживљује честе кризе које слабе његов престиж. Нико паметан то не пориче. Тешкоће са којима се Друштво Народа бори велике су. Једну кризу изазвало је заузеће Крфа, другу одбацивање Протокола, трећу реорганизација Савета, четврту иступ Аргентине, Бразилије, и Шпаније. Све те потресе Друштво Народа је издржало и успело да очува свој ауторитет. У томе и лежи снага женевског форума, што никаква сметња није у стању да заустави нормалан ток његове акције.

На адресу Друштва Народа чине се и други прекори: да није установа нација већ установа влада, да Велике Силе имају претежан положај сталним чланством у Савету, да су пресуде Хашког Суда без санкција, да су Америка и Русија ван заједнице, да се уговори о заштити мањина не протежу на све државе, да се у Женеви народи враћају на предратна груписања, и т. д. У тим приговорима има доста истине. Питање је само да ли су они довољни да потцене или да

44