Nova Evropa

осуде једну тако важну и тако корисну међународну установу. Ми држимо да нису. Пакт Друштва Народа је дело компромиса и садржи многе празнине. Он није савршен и неприкосновен. Као нацијонални устави тако ће се и овај међународни постепено развијати и прилагођавати новом духу и новим потребама народа. Главно је да Друштво има чврсту подлогу и повољне услове за своју еволуцију. Не треба се обмањивати: без Друштва Народа, рат је неизбежан; са Друштвом Народа, он је отежан. Свака држава стрепи да агресивним ставом не изазове противу себе цео свет, нити да буде прва која ће показати вољу да ратом брани своје интересе, маколико их сматрала оправданим.

Ми не правимо себи илузије и не споримо да је Друштво Народа још немоћно да пружи државама безбедност. Било би најивно веровати, да су Женева, Локарно, и Келогов Пакт кадри да отклоне сваку опасност рата. Пред овим чињеницама Друштво Народа не затвара очи. Оно опрезно и упорно ради да се међународна политика води са више искрености и светлости, да се'политичари старога кова потисну у позадину, и да се систем конвенција у којима се огледају супарништва замени системом арбитраже. Када се помисли на неуспехе које су државници и дипломати претрпели на толиким састанцима, Друштво Народа може бити задовољно билансом свога рада. Оно је допринело сређењу поратног каоса, решило многе спорове, спасло Аустрију и Маџарску, подигло Бугарску и Грчку, створило уверење да народи зависе данас много више од других народа него од својих сопствених влада. Свуда се опажају знаци сталожавања међународних односа и стварања услова за споразуме. Јер у Друштву Народа није важно оно што се види и што се расправља, већ оно што се не види и што се припрема.

Положај наше државе у Друштву Народа се нешто побољшава. Али је он још увек слаб, јер је одблесак нашег унутрашњег живота: српско-хрватски неспоразум, политика Пашића и Радића, спор око предратних зајмова, злочин Пунише Рачића, створили су на страни утисак да је наша земља несређена. Затим, извесни наши делегати, којима је недостајао заџош-ууте и који су проводили више времена по баровима него на седницама, пољуљали су углед земље и открили наше аматерство у вођењу државних послова. Зна се да при постављању чиновника и делегата за Женеву нису увек одлучивали нацијонални интереси. То је очевидна штета, јер туђ свет има обичај да суди једну земљу по људима који је представљају.

Друштво Народа, Међународни Биро Рада, научне и хумане установе, новинарска удружења, безброј конферен-

45