Nova Evropa

do rušenja celoga Plana industrijalizacije, pa će prema tome doći u pitanje celokupna narodna privreda«, To je eto karakteristika ekonomske konjunkture prema mišljenju jednog od najautoritativnijih ekonomskih organa Sovjetske Unije.

Nove mere za izgradnju, koju je predvidela državna komisija za izradu Plana za godinu 1929/30, znatno prevazilaze prvobitne planske predračune, Opseg kapitalnih troškova za industriju udvostručen je: umesto 1650 milijona, misli se da će se utrošiti 3300 milijona rubalja, Ovo povećanje materijalne napregnutosti izazvano je lošim kvalitetom proizvodnje u toku poslednje privredne godine, Budući da Sovjetska Vlada mora da razvije svoju privredu gotovo isključivo s pomoću unutrašnjih sredstava i izvora, povećanje kapitalnih troškova freba da udvostruči napore produktivnih snagA, A kako su ove snače radnici i seljaci, Sovjetska Vlada je primorana drugog puta zasada nema — da »apelira na najveći entuzijazam ovih radnih staleža«, Medjutim, baš izmedju ovih staleža, Sovjetska Vlada je uspela da otvori takav jaz da njen glas izaziva obrnute rezultate, Tako su, naprimer, ove godine seljaci, prema podacima sovjetske statistike, smanjili količinu zrna bačena u zemlju, što izaziva smanjivanje aktivnosti i produktivnosti seoske privrede baš onda kada se od nje traže najveći napori. Sve to jasno svedoči o nenormalnoj almosleri koja izaziva reakciju od strane radnih klasa; a ova reakcija nastupa nesamo kod seljaka, već i kod radnik4, Neopravdani izostanci od rada, aljkavo vršenje dužnosti, imaju kao posledicu strahovite gubitke u privredi,

Sve u svemu, u sadašnjem privrednom životu Sovjetske Unije mi ne možemo da zapazimo povoljne uslove za njegov normalni razvitak, a još manje za njegovo poboljšanje, Naprotiv, zapažamo sve veću disproporciju izmedju seoske i industrijske privrede, izmedju količine potrebne robe i njena зфуагпоб stanja, I najzad, usled sveđa, kao glavna crta koja sve više pokazuje nespretnost sovjetske industrijalizacije, — sve veće osiromašenje stanovništva, Sve to pokazuje, da privredni napredak bremzuju ne toliko privredno-organizatorni uzroci koliko socijalno-politički elementi, Ti elementi ukorenjeni su u samom principu prinudnog planskog sistema; sve veća napregnutost privrede i lorsirane industrijalizacije izaziva sve jaču i nemilosrdniju eksploataciju i radnika i seljaka,

Таб, абт, Semjon Vereščah, sekretar »Ruskog Arhiva«,

53