Nova Evropa

Наша привреда у години 1929,

Године 1927, наш трговински биланс био је пасиван за око осамстотина милијона динара. Године 1928, пасива нашег трговинског биланса износила је, чак, једну милијарду и 400 милијона динара. Прошле године, напротив, наш трговинскн биланс — према подацима који нису још дефинитивни — биће активан за којих 200 милијона динара; према томе, биће повољнији од трговинског биланса за 1927 за једну милијарду, а од онога за годину 1928 и за преко једну-и-пол милијарде динара. Ова битна промена у нашем трговинском билансу главна је карактеристика нашег при. вредног живота за прошлу годину. Пасивност трговинског биланса ранијих година имала је за последицу, наравно, и пасивност платежног биланса наше привреде, будући да су аграрне државе, каква је и наша, једино вишком извоза над увозом у стању да доведу у равнотежу своје обавезе према иноземству. Пасивност нашег платежног биланса, опет, доводила је у искушење читав наш привредни живот; у толикој мери да је бивало момената када није било сигурно ни да ли ћемо успети одржати стабилност курса динара. М да није било долара Шведског Монополског Зајма (данас кад је минуло, може се о томе говорити), били бисмо поново доживели јаче пертурбације у курсу динара, па тиме и у читаву нашем привредном организму.

Још и први семестар прошле године био је, у знатној мери, неповољан. Трговински биланс од !. јануара па до конца јула 1929 био је пасиван за 724 милијона дин. Према томе, од почетка 1927 па до конца првог семестра 1929, наш трговински биланс био је пасиван за готово три милијарде динара, па је управо чудо да већ у то време није дошло до колебања у нашим валутарним односима. Али је онда за последњих пет месеца прошле године трговински биланс постао активан за готово читаву милијарду динара, па је тако дошло до битног побољшања ситуације и нашег платежног биланса. Узроке овом битном побољшању нашег трговинског биланса, и наше привредне и финансијске ситуације уопште, треба тражити у до број жетви коју смо имали у години 1929.

Жетва пшенице, у години 1929, била је добра, иако не тако рекордна као она из године 1928; само што је разлика у томе, да богату жетву пшенице из године 1928 нисмо могли да извеземо, зато што је те године цели свет имао одличну жетву, тако да смо већи део продукције пшенице из године 1928 извезли тек у лето и јесен 1929, дакле заједно са жетвом из 1929. То је био разлог зашто је извоз пшенице у години 1999 био тако знатан: од јула до конца