Nova Evropa

грла, која не пружају гаранцију да ће дати добар расни подмладак. Али ће проћи, поуздано, године док се види да ли ће, и када ће, овако законодавство донети и практичних резултата, јер за успех није довољно само доношење закона; ту одлучује поглавито њихова примена, а за ову је главни фактор средина са којом се ради и која би имала да усвоји све лепе интенције законодавства.

Маколико да је жетва године 1929 била обилна, и макако да је повољно утицала на нашу привреду, тај повољни утицај богате жетве у најмањој је мери осетила сама пољопривреда. Звучи парадоксно, али је тако. Разлог је у овоме, да на интернацијоналном тржишту житарица влада незапамћени слом цена. Америка је бацила на европско тржиште огромне количине својих аграрних продуката, те тиме срушила цене. А како је Европа и сама имала добре жетве, цене су пале испод предратног паритета. Данас су житарице један од ретких светских артикала који су јефтинији него што су били пре Рата, иако су продукцијони трошкови отприлике за 50% виши. То је изазвало тешку кризу. Како ми, с обзиром на богату жетву, вишак наше продукције морамо бацити на светско тржиште, то морамо акцептирати и његове цене, које су још смањене услед трошкова транспорта до светских тржишта. Ради тога је и код нас дошло до општег слома цена житарица: пшеница, која је пре две-три године нотирала 300—400 динара по метру данас је испод 200 динара; кукуруз, који се пре годину дана продавао по три динара килограм, данас се продаје по један динар! Према томе, сељак који је ове године добио три вагона кукуруза није ништа боље прошао од онога сељака који је прошле године убрао тек један вагон; напротив, још је на чистој штети, будући да су трошкови код брања и припремања трију ва: гона далеко већи него код једног вагона.

Услед овако силног пада цена житарицама, економске прилике нашег села нису се битно измениле; бар не у крајевима где је продуковање пшенице и кукуруза главно занимање сељака. Вишак продукције морао је ићи у иноземство, и повољно је утицао на наш трговински биланс као и на општу привредну ситуацију; али с обзиром на катастрофални пад цена, сељак од те веће продукције није имао велике користи. Утолико мање, што је због лоше године 1927 и 1928 био веома задужен. Да богата жетва није повољно утицала на стање пољопривреде видимо најбоље из чињенице, да се стање уложака код новчаних завода Војводине и Срема за последњих месеца није побољшало него се напротив даје забележити и извесно назадовање. Овако стање, као и слаби изгледи да ће се та ситуација брзо поправити, морали би

56