Nova Evropa

још у већој мери утицати, да у што краћем року времена помогнемо нашој пољопривреди прелажењем ка сточарству, односно ка неговању и продуковању оних индустријских биљака које пружају повољне изгледе за просперитет. Док су цене житарицама падале, и пале на читаву половину и испод половине, цене стоци и продуктима сточарства нису биле извргнуте знатнијим осцилацијама, па су тога ради привредне прилике оних крајева наше државе — западних где се сточарство гаји у већој мери и рацијонално, и код сељака, далеко боље него у крајевима где превлађује чиста ратарска продукција. Тако се, например, за Словенију и делове Хрватске може рећи да пољопривредно стоје данас далеко боље него што су стајали пре три-четири године.

Богата жетва, са јаким извозом, имала је нарочите последице на нашу валуту. До спровођења валутне реформе стабилност наше валуте просуђује се у првом реду по девизним резервама Народне Банке. Данас те резерве износе око једну-и-пол милијарде динара, према 700 милијона динара концем прошле године; а почетком априла 1929 биле су пале на испод 200 милијона динара, тако да смо већ морали стрепити да би и мало већи потрес могао уздрмати фактичну стабилизацију динара и земљу поновно бацити у тешку валутну кризу. Активност трговинског биланса за перијод јули-децембар, од с:гса милијарде динара, имала је за непосредну последицу јачање девизне резерве Народне Банке за отприлике исти износ. Према томе, богата жетва, иако сељаку није донела оне резултате које је очекивао, обезбедила је бар стабилност динара, те тиме земљи приштедела нова искушења.

Активност трговинског биланса, и знатан пораст девизне резерве, две су главне карактеристике нашег привредног живота и стања у прошлој години. Девизна резерва данас чак тако је јака да бисмо без оклевања могли спровести законску стабилизацију динара. Па бисмо могли поћи и корак даље и одмах увести златан динар који би одговарао данашњем динару, наравно уз она ограничења у ефективном промету злата која имају и друге државе које су већ спровеле своју валутну реформу. Што је главно, ми бисмо ту реформу могли провести властитом снагом. С пролећа 1928, ми смо се припремали да проведемо законску стабилизацију динара, али с ослоном на велики енглески зајам, од којега би се имало издвојити четири милијона фуната само у сврхе валутне реформе. Све да нам је тај наум тада и успео, ми не бисмо имали много више девиза него што их имамо сада. Није нам познато кад се мисли код нас провести валутна реформа. По неким информацијама, то би имало бити у нај-