Nova Evropa

Владу«, вели Кришковић, »има само једно одлучно начело, — подесност (ехрефепсу); њезина је сврха благостање народа, па је ваља просуђивати једино по томе колико тој сврси служи... Влада је ствар искуства, а није ствар теорије. Једино питање што се смије изнијети о некој јавној установи, јесте то, како дјелује... Називу „логичан има мјеста само код умовања, али нема код политичких установа, јер њихова сврха није ни истинитост ни исправност ни складност, већ једино корист.« Да се пак постигне циљ, ваља знати тачно оцијенити средства и запреке. Ако се стављају јаке запреке, а средства нису довољна, долази до компромисног рјешења, које се у Енглеској лакше прихваћа, јер погодује конзервативном назирању, док на Континенту компромис значи увијек гријех противу логике рацијоналистичке концепције.

Не треба прећутати, да — уза све красне одлике — енглески народ има и својих слабих страна. Крај разборитости (сопштоп-гепзе) и умјерености (зепзе ој ФастеНоп), налазимо страсти и предрасуда. Али и ту је већ Русб (у своме »Емилу«) примјетио, да народне предрасуде Енглеза имаду свој коријен у поносу, а не у незнању. У таквој дакле средини никла су и изграђена су она велика начела која су Енглеску, и цијелу Велику Британију, начинила узором и учитељицом цијелога свијета.

Прво начело, начело слободе. Појединац је слободан у својој особи, у свом имању, и у свом мишљењу. Али то начело британског политичког назирања битно се разликује од схватања европскога Континента или далеке Америке. Слобода појединца није изречена опћенито као начело, нити има бити својином свих људи: она је заправо скуп многих одјелитих овлашћења која су настала и развила се у разно доба, а односе се само на британскога грађанина. Слобода је привилегиј британскога грађанина, »ршуебе du samg«, како би казао Вошћту, Та је слобода зајамчена, тако да сваки захват власти у приватну сферу појединца мора бити уређен законом. Искључива влада закона (rule of law) Hajбоља је заштита особне слободе.

Међу разним правима британскога слободног грађанина, врло је важно право одређивати себи порез. То је Кришковић назвао заправо заметком слободе: »Наука, да је у слободних народа наметање пореза и заступање међу се нераставно, да је уставна владавина тијесно здружена с правом власништва, и да се народу не могу законито наметнути порези, већ ако их сам или по својим заступницима наметне, — ето то је одувијек било права језгра енглескога схватања политичке слободе. Нема пореза без народног представ-

94