Nova Evropa

ству је дано, да прозре већ довршени развој, али тај још ни до данас није санкцијонисан изричним којим прописом, већ почива само на уставној пракси. Исто тако је правни поредак игнорирао и положај и фактичну власт Првога Министра, све до године 1905, када је Премијеру у релу дворских прецеденција дато једно од првих мјеста, одмах иза Надбискупа и Лорда-канцелара.

Предувјет, да се овакав систем могао развити, била је опстојност двију странака, које су наизмјенце добијале већину на изборима. Тај перманентни дуализам, како га назива проф. Лб, довео је до оног чудесног и тако добро- функцијонирајућег механизма који служи на дику и понос Велике Британије. И ту се опажа непосредна корист тога меканизма: странка која је на изборима добила већину, има кроз близу пет година (а прије је имала и кроз близу седам година) времена да употребљава свемоћ Парламента у погледу законодавства и управе по својој вољи. Али она ту моћ не може ни потпуно искористити а камоли злоупотребити, јер је ту друга странка, која може употребити лоше или непопуларне мјере Владе за агитацију и добити тако на новим изборима већину. А Кућа Лордова, иако има ослабљену власт, пазиће у том случају добро, и неће допустити да Влада доноси превише радикалне законодавне мјере. Све до прије кратког времена постојао је тај систем двију великих странака, иако су се мијењала сама начела странака и њихов састав. Постојале су уз то, додуше, и мање групе (међу којима су Ирци дуго времена задавали озбиљнога посла владама), али су оне у овакову меканизму долазиле у обзир тек као помоћне чете. Ипак су оне (нарочито Ирци) својим држањем одлучивале често о важним политичким питањима; га само постојање ирскога проблема више пута је кочило и незгодно дјеловало на политички живот Велике Британије, освећујући се Енглезима на тај начин што су Ирској ускраћивали самоуправу. Хоће ли појава и ојачање Радничке Странке довести до промјене тога меканизма, или ће доћи опет до нове групације странака у двије велике странке, тешко је рећи. Видимо само то, да и та Радничка Странка, док је на влади, показује ону традицијоналну умјереност и поштивање преузетог стања, те је и то један доказ више, да су и нижи слојеви британскога пучанства политички зрели, и да су им својствене оне већ прије споменуте значајне црте енглеског уставног и политичког живота.

Предност је досадањег енглеског политичког живота била у томе што су обје велике странке обухватале све друштвене слојеве (хоризонтална, а не вертикална раздиоба на странке), док је вођство припадало интелектуалцима и вишим класама (међу осталим, и због трошкова). То је дје-

96