Nova Evropa

друга тридесетитројица су изабрани у Парламенат на изб рима 1929, — тако да Фабијанци сачињавају више од јед: трећине Кабинета (у којему има свега 20 чланова), а о: четвртину целокупног броја лабуристичких народних пе сланика (290). Само се Друштво дакле може поносити ов ким резултатом; а вреди забележити, да се више његову најстаријих чланова — као што су лорд Оливије (досад Сидни Оливије) и лорд Пасфилд (боље познат под имено Сидни Веб) — налазе сада на почасним и поверљивим пол жајима које су потпуно заслужили дугим годинама рада стрпљиве пропаганде.

Фабијанско Друштво је понајкарактеристичнија о свих политичких енглеских установа; и само његово иу оличава практичног, тврдокорног, тешко покретног чове: какав је Енглез, јер оно потиче од имена Фабијана Кункт: тора, чувеног римског генерала који је одлагао свој напад: на Ханибала док не дође прави час. ИМ, мада је Друштво с самог свог почетка било револуцијонарно и ратоборно својим циљевима, никада оно није прибегавало борбени методама нити одобравало употребу силе да би постигл своје смерове. Оно је ставило себи у задатак, да постепен мења јавно мнење, и да калеми на све гране јавног рада државне службе идеје које би придонеле моралном, мат ријалном, и социјалном бољитку нације као целине. Овг задатак вршило је стално и свестрано, и томе се има захв: лити знатним делом за дивни развитак социјалистичк мисли у Енглеској у последњих педесет година.

Кад је Карло Маркс, године 1883, умро у Лондон) пошто је већ много година живео у Енглеској, његове с идеје мало још биле познате и примљене у овој земљи, и пе станак Фабијанског Друштва не треба везивати за њег и његово име. У оно доба био је Демократски Савез, кој је касније боље познат под именом Социјал-демократск Савез (Social Democratic Federation), основан 1881, о Хајндмана (H, M. Нупдтап), једина организација у Енгле ској која је проповедала социјализам; али, иако се његов политика оснивала на марксистичкој доктрини, јавно се ниј признавао његовим следбеником, а никако није имао утицај на мишљење Фабијанаца, који су се развијали истодобно ! напоредо са Савезом. Учења разних великих мислилаца про шлога столећа — нарочито Џона Стјуарта Мила, али ! Чарлса Дарвина, Херберта Спенсера и Еволуцијониста Огиста Конта и Позитивиста, Роберта Овена и Бентамита, ! Хенрика Џорџа са његовим делом »Напредак и Сиротиња. и његовом теоријом о порезивању земљишних поседа, – утицала су на мишљења оснивача Фабијанизма и опредељи

116