Nova Evropa

ли су њихово држање наспрам текућих питања и проблема повољном смислу за образовање и формулисање њихова ровања; али се оснивање самога Друштва не може припити ниједном од тих мишљења понаособ. Повод који је ворио Фабијанско Друштво била је дискусија око начелх питања између једне омање групе личности, које се беху купиле — с јесени 1888 — да расправљају и претресају ктрину познату под именом »Нови живот«, коју је проподао један Шкоћанин по имену Томас Девидсон, а која је такла циљем оваплоћење живота у вишем смислу »тиме. то би се материјалне ствари подредиле духовним ствама«. 4. јануара 1884, практичнији део ове групе одржао састанак на којем се коначно конститујисао као друштво оје ће се звати Фабијанским Друштвом«, чији чланови споведају уверење, да систем такмичења (нарочито у говачком смислу) осигурава благостање и срећу маленога оја људи на рачун трпљења и патње многих, те да људско уштво треба обновити на такав начин да осигурава опште агостање и срећу«; његов крајњи циљ био је стога, »да принесе обнови Друштва у складу са највишим моралним гућностима«. Одлучено је, да — поред састанака који ће одржавати у сврху предавања и расправљања — члави Друштва имају да се упознаду са разним савременим дијалним покретима и друштвеним потребама, са сврхом би се Друштво могло определити какву акцију да поене да би привело у живот своје намере. Од дана свога станка па кроз девет месеца сваке године одржавало је јуштво састанке сваких четрнаест дана, па је овај начин стајања и друштвене активности настављен готово без екидања све до данданас. Вреди забележити, да реч оцијализам« није употребљена, за тумачење фабијанских еја, све до после године 1885, и да се она уопште једва и јављује у извештајима ранијих састанака. Није прошло неколико месеца од оснивања а Друштво је објавило уј први »трактат«, под насловом »Зашто је мноштво сирохг« Оваких трактата изашло је досада на 228 и они су стали чувени несамо у Великој Британији већ готово у ама земљама света. 5. септембра 1884 изабран је чланом уштва Бернар Шд, који је доцније постао највећим слеским драматичарем 20. столећа, и који је познат Југоовенима несамо по својим позоришним комадима већ и својим недавним хвалама лепота далматинског приморја. кад је, на осам месеца после тога, обављен и избор Сидни ба и Сидни Оливијеа, темељ је био ударен за почетак да који је одонда обухватио цео живот ових чланова, зујући се неразрешиво за њихова имена.

i 117