Nova Evropa

стројева, у великом простору кроз који је одјекивало на све стране од звукова ораторија и симфонија. Уметне ватре пламсале су ноћу по њеним вртовима, а дању су се балони дизали у зрак изнад ње. Таким чудима чудила се господа са залисцима, са белим цилиндрима на глави; господа која су се венчавала у лавендлом обојадисаним хлачама, и даме чије су се кринолине натецале са балонима, по облику и величини. А били су веома поносни на свој укус, који је био исти као и онај краљице Викторије и њена супруга, о којему један савремени духовит човек рече, да је »имао много укуса — понајвише лошега«... Међу типична дела тада популарне уметности спада и једно које може још и данас послужити узорком: споменик Принцу Алберту у »Кепатофоп Сагдепз«. Господин који ту седи идеал је својега времена; да би се избегло променљивој моди одела, обучен је у тогу, наравно са залисцима, будући да је голотиња сматрана непристојном. М алегорични женски ликови одевени су фантастично. Али се није штедело са материјалом, — мрамор је најфинији, а сам Принц је обложен сухим златом. - _

Али, није сасвим исправно студирати укус народа по његовим јавним парковима и галеријама. Нарочито у Енглеској, кипови под ведрим небом тежак су проблем, који се не даје лако решити класичним или псеудокласичним нормама. Осим тога, није лако уклонити кипове који су једном постављени, осим у време политичких устанака; а од Британаца се тешко може ишчекивати преврат — само зато да би одстранили своје викторијанске статуе! Слике се дабогме лакше дају одстранити и надоместити другима, само што је управа наших народних галерија у рукама једне елите која је исто тако независна од моде као и човек сиромах, у својој скромној изби. Међутим, у кући просечног и богатог држављанина треба тражити мерило за оно што народ воли. М стога, загледајмо мало у таку кућу, из године 1850. — Погледајмо собе! Дивимо се богатству покућства: црвени махагони у соби за ручање, ружино дрво у соби за примање; ко да не призна да је било удобног Кожната превлака пријатно еластична; наслоњаче и софе прикладне и за најачега господина, за најкрупнију матрону са кринолином. Намештај у салону покривен је превлаком из“ »чинц«-а, брижљивије него ли турска жена под својом копреном. Превлаке су наводно одстрањиване код свечаних прилика. — »Сјапфх« је, да то мало образложим, тискани материјал од памука, јако апретиран, такорећи са глазуром; глазура ишчезне код првога прања. У мраку су тешки црвени застори из репса бранили да би се увукло у собу н оно мало зрака што би се на неки начин прокријумчарило

128