Nova Evropa

у тој знаменитој 1848 години. Сврха му је била: душевни и уметнички препород у најширем смислу. Прерафаелитизам није био само уметнички покрет, него је било и социјална и етичка борба која је имала непредвиђене последице. Али ми ћемо се овде дотаћи само његова значења и утицаја на просечни уметнички укус. Сам Миле студирао је на енглеској Краљевској Академији. Типичан Енглез по правилности својих црта, он је исто тако типичан и ради своје љубави према сликама у смислу илустрације, као и ради трезног деловања својих портрета. Његова велика популарност међутим извире нарочито из његових дечјих слика. Једнога дана добили смо чувене »Виббјев«. Има ли кога да је видео Енглеску, или уопште Велику Британију, а да не познаје тог љупког дечка у зеленом баршуну, златне косе и модрих очију, како пун задовољства посматра велике мехуриће од сапунице које је духнуо у зрак» Позната твртка сапуна Перс (Реагз) увидела је ускоро практичну страну ових »мехурића«, и откупила је слику за оглас. И од тога дана па до данашњег, страше нас са сваке рекламне даске у Великој Британији ти »мехурићи«! Невероватно је да није никаква фирма купила Милесову готово исто толико популарну слику мале девојчице, такозвану »Зрела трешња«, као рекламу за мармеладу; онда бисмо могли да пратимо како Зрела Трешња конкурише »мехурићима«... У току више година _ након тога, лондонски илустровани часопис »Старћјс«, и његов такмац »Тће Шпефтаћед Гопдоп Мечз«, такмичили су се међусобно ко ће да набави које од Милесове деце, као прилог за свој божићни број; а ако не од Милеса, онда барем од некога који би му био што је могуће више сличан. У ствари, »мехурићи« и »зреле трешње« и не спадају у оквир овога чланка, јер улазе у трговачки свет, па се спуштају на укус и најсиромашнијих слојева, где се друже са старим Рафаеловим мадонама и са Холман Хунтовом »Светлости света«. Милесове слике које спадају више у моју тему, јесу његове задње имагинативне креације, као например »Тће Boyhood of Кајегфћ« (»Дечачко доба Ралеово«) и »Могћ Жез Раззабе«, од којих прва позната слика приказује енглеског дечка озбиљних очију у елизабетанском оделу, како пажљиво слуша речи сунцем опаљеног морнара; кљун и перје тука поред њих, треба да значи морнареву причу; а море за њиховим леђима — Ралеов каснији живот. У »Мотћ Мезе Раззабе« седи стари поморски капетан па слуша своју кћер, која му чита о арктичким путовањима: то је лепа девојка онога времена, обучена по моди седамдесетих година.

У уској вези са Милесовим прерафаелитизмом био је Pocer (Dante Gabriel Rossetti, 1828—-1882), чија популар-

130