Nova Evropa

kao retko ko istoriju Istoka i 'napose našu narodni prošlost, pa nam je u Svetskom Ratu, kao glavni obaveštač lorda Balfura i tadašnjeg Forenj-olisa, učinio neprocenjivih usluga, za koje uostalom malo ko zna. Njegovo je delo uglavnom bio i veliki Miting u londonskoj Opštinskoj Kući {Mansion House), priredjen 25, jula 1918 u Londonu, kada je prvi put britanski Ministar Inostranih Del4, pred talij anskim Poslanikom i tolikim “drugim zvaničnim i nezvaničnim uglednim ličnostima, govorio о Jugoslaviji Treba pročitati ono nekoliko stranica njegova »istorijskog poredjenja«; »Jugoslavija. s britanskog gledišta«, što da je napisao kao predgovor izdanju svoje »Kratke Istorije 'Engleske«, koje je izašlo na našem jeziku a Londonu (1920), ра videti s koliko se razumevanja uživeo u položaj našeg naroda, kroz vekove pa do danas, ovaj prvak savremene britanske nauke i istorije,

Dva mladja britanska moderna istoričara, učenici Evansa i Omana, i po njihovu mišljenju najdarovitiji i najpriznatiji, oba sad u Kembridžu, Trevelijan (George Macaulay Ттехејуап) 1 Тетрег]е (Нагоја William Temperley), putovali su za vreme ratova po Jugoslaviji i pisali o nama, u korist naše narodne stvari, Temperle je bio vojnim izaslanikom britanskim uz Srpsku Vojsku na Solunskom Frontu (1918), i ·došao je krajem Rata sa vojskom u Srbiju; a posle Rata, dolazio је u Jugoslaviju mnogo puta, i retko je koji Jugosloven kao on prošao pešice Bosnu i Dalmaciju, i druše krajeve, uzduž i popreko, Godine 1918 izdao je »Istoriju Srbije«, svakako dosad najbolju na engleskom jeziku; a godine 1921, pošto je zvanično odaslat u Crnu Goru, napisao je svoj poznati »izveštaj o političkim prilikama u Crnoj Gori«, koji je pred celim civilizovanim svetom rešio tadašnji spor u korist narodnog ujedinjenja. Temperle je napisao i »Istoriju Konferencije Mira a Parizu 1920«; a od pre nekoliko godina povereno је njemu, uz prof. Guča, izdavanje britanskih ratnih dokumenata od kojih je dosad ugledalo sveta pet obimnih svezaka {>»British Documents on the Origins of the War 1898—1914«),

Iste godine kad Temperle (1879) rodjen je i profesor Moderne Istorije na Londonskom Univerzitetu, najveći i najaktivniji prijatelj kojega naš narod шта и Velikoj Britaniji, Dr, Siton-Vatson (Robert William Seton-Watson), O njedovu radu i nastojanju, i perom i delom, da pomogne Jugoslovenima i Jugoslaviji — i naporedo Čehoslovacima i Rumunima — za vreme Rata i posle Rata, lako bi se dala napisati knjiga; i na tu knjigu, nadajmo se, nećemo odviše dugo čekali. Ali je još na desetak godina pre Rata otpočelo njegovo inte"тевомапје za sudbinu naših narod4A, i on je počeo proučavati ljude i prilike na licu mesta i ulaziti duboko u probleme koji "su, zbog svoje složenosti i udaljenosti, tolikim njegovim zem-

140