Nova Evropa

Knjiđa XXI, Broj 4. 16. aprila, 1930

Артур Балфур.

Лорд Балфур, чија је смрт прошлог месеца оплакана у целој Британској Царевини, био је чувен и као државник и као филозоф и као један од најлепших примерака енглеског џентлмена. Лордство је добио тек последњих година живота: у историји остаће запамћен под грађанским именом Артура Балфура које је носио у напону снаге и гласа. Рођен 1848, он је први пут ступио у Парламенат 1874, а повукао се из јавних послова тек прошле године. У служби своје земље истрајао је више од пола века. Изложити на овоме месту тако дуг политички живот, не би било могућно. Морамо се стога ограничити на најкраћу карактеристику Балфура као политичара, као мислиоца, и као човека.

Син једног скотлендског земљевласника и једне сестре лорда Солзберија, Артур Балфур припадао је по материној страни историјској породици Сесила, која је давала Енглеској министре још у ХМГЕ веку, у доба краљице Јелисавете. _ Балфур је стога, као политичар, показивао и врлине и махне једног аристократа, и то његово аристократско обележје падало је тим више у очи што је Балфур имао да дела у једно скроз демократско време.

У младости, Балфур је имао више воље за филозофију, музику, и спорт, него за политику. У политику увукао га је његов ујак, лорд Солзбери, један од првака Конзервативне Странке, који је пред навалом демократије шесетих и седамдесетих година прошлога века гледао да сузбије, ако не саму демократију, а оно бар њене претераности. По његову мишљењу, демократија је била опасност несамо за више класе него и за велике историјске интересе државе којима су те класе служиле. У тако судбоносним тренуцима, један коле-

225