Nova Evropa

u balkanske odnose unese razdor, nemir, i zbrku, Protiv celog kompleksa ovog negativnog stanja iznosi potrebu radikalnog preokreta, koji se sastoji u moralnom i u materijalnom osvešćenju balkanskih naroda. Materijalni momenat nosi, kao svoju posledicu, uspostavu direktnih trgovačkih, ekonomskih, i železničkih veza, koje bi imale za rezultat stvarno privredno zbliŽenje balkanskih narod4, a odstranjenje svakog štetnog političarenja. Skupa s ovim momentom morao bi ići drugi, koji bi imao — putem crkve, škole, i naročitih pacifističkih balkanskih ustanova i udruženja — da stvori moralnu pretipostavku u stvaranju ove osnove za balkansku unifikaciju, pripremajući tako kako je to jednom prilikom kazao A. Papanastaziju — »bolju budućnost i sutrašnjicu naše dece«, Sva ova nastojanja imala bi da se sliju u stvaranju Balkanske Konfederacije, koja bi obračunala sa svim suprotnim etničkim i političkim tendencijama kod balkanskih narodA, Ovakva Balkanska Konfederacija, za koju i G. Evelpidi kaže da je prvi put bila proklamovana od knjaza Mihajla (1869), predstavljala bi više homogenosti (uvek, razume se, prema tvrdnji G. Evelpidija) od Sjedinjenih Američkih Država, a svojom površinom bila bi još jedanput tolika koliko Francuska, »Balkanska Konfederacija« — završava pisac svoju knjigu — »nije, dakle, utopija, već ideal do kojeda se lako može dopreti, Raditi na njegovoj realizaciji, znači boriti se za mir medju balkanskim narodima, za njihovu sreću, za njihovo blagostanje, — znači raditi za mir Evrope«,

Značajnija misao od ove nije mogla da se izrekne u ovome času, kada se ponovno sa svih strana postavljaju predlozi za vaskrsenje balkanske svesti i za uspostavu direktnih iskrenih odnosa medju balkanskim narodima, Pokušaj stvaranja jedne balkanske sinteze počinje, kako rekosmo, da se nameće ponajboljim balkanskim duhovima, i postaje središtem vaskolikog njihova političkog interesovanja. Kod grčke političke i duhovne elite ovaj problem uzima sve više zamaha, i vrlo ubedljivo napreduje, Izneli smo već na ovome mestu mišljenja Aleksandra Papanastazija; sad se evo ona hoće da postave i na znanstvenu osnovicu, da bi se poduprla i opravdala i istorijskim, 8šeografskim i sličnim momentima, što sve samo potvrdjuje stvarnu potrebu njihove primene, Nema sumnje, da podsmeh današnjih бепегаcija, koje su ogrezle u materijalističkom gledanju na svet, ne predstavlja za sutrašnje generacije odviše ogromnu prepreku za realizaciju veličanstvenog dela, koje će se ipak — možda dok prodje još i kroz nove sumnje i nova iskušenja, — pojaviti u svom sjaju nad sumornim vidicima, te zaobliti u smirenju jedne sinteze stoletne napore ovog ljudskog organizma koji se tragično i teško nosi i kida po ovim paralelama mutnoša Balkana,

Bogdan Radica.

288