Nova Evropa

Knjida XXI. Broj 6, 16. јипа, 1930

Раб, Хвар, и Корчула,

Баш као што се оточка Далмација у многочем битно одваја од осталих далматинских крајева (приморске Далмације, загорске Далмације, и Дубровника, који представља као неко подручје за себе), тако се у низу других приморских градова на нашем Јадрану на посебан начин издвајају три метрополе нашег архипелага, градићи Раб, Хвар, и Корчула, три сродна чеда природе и историје. Сва три леже на отоцима који се називају истим именима као и они. Свим трима ударише темеље Грци, повећаше их Римљани, а усавршише Млечани, у изразитом типу медитеранскога града. Грци им дадоше трговачки, Римљани војнички, а Млечани стратешко-поморски значај. Сва три отока населише израна Словени, пенетрирајући кроз стољећа у градове, које с временом потпуно присвојише, дајући им најновији, аграрни и туристички, карактер, Неагресивни, али бројем јаки и као плима силни словенски ратари, остају у премоћи у борби са Романима, господарима утврђених стратешких тачака на Јадрану. Пучанин постаје опасан патрицију, гура га у позадину, заузима градове, али сам не даје архитектонски ништа ново својој новој постојбини: градови остају недирнути у свом типу све до ХМП стољећа. Словени демографски регенеришу и појачавају живаљ, али управо у то вријеме, опадањем раније важности тих далматинских поморско-стратешких тачака, те бројним порастом пучанства, благостање Раба, Хвара, и Корчуле почиње да ишчезава све више и више, па се све јасније оцртава на хоризонту социјални проблем нашег оточког живља, који је (напримјер на Хвару). доживио и своју ерупцију, давно прије Француске Револуције. Бесумње, и народни препород у Далмацији (концем ХЛХ стољећа) има свој посвемашњи успјех донекле да за-

385