Nova Evropa

хвали ин социјалним опрекама између словенског ратарског и остацима романског или поромањеног велепосједничког становништва.

Свом повољном географском смјештају, својим изврсним малим лукама, које су необично добро служиле као утврђена склоништа за лађе на млетачком путу према Истоку, имају да захвале та наша три града свој развитак, и само ради тога постадоше Хвар и Корчула млетачким ратним лукама и арсеналима, а Раб најбољим и најпознатијим сидриштем и склоништем лађа на сјеверном Јадрану.

Раб, Хвар, и Корчула, имају особиту важност у историји умјетности наше јадранске обале (катедрале, лође, градске тврђаве, патрицијске палаче, манастири, итд.. Исте епохе оставише у њима исте трагове. Па као што се ова три наша града паралелно развијаху у давнини, њихова се судбина подудара све до данашњега дана. У посљедњим деценијима, а нарочито у оном предратном и овом посљератном, тур и зам постаје најновији, главни, ослон њихова развоја. На исти начин, у исто доба, ове три метрополе нашег архипелага долазе опет до значаја и изражаја, али сада као потпуно словенски, не више латински, градови, не више као стратешке тачке, већ као питома одмаралишта и опоравилишта, којима фантастичне старе тврђаве служе још само као укусна романтична декорација, као блиједи спомен на далека прошла времена, од којих ето остаде само још то суро, трошно камење... Изгубивши свој стратешки и по "морски карактер, ови наши градови давно су престали н да примају културне »инјекције« с оне стране, за коју су као стратешке тачке имали важности, посвема се стопивши са својим свјежим и природним залеђем, са својом матером земљом, и са свим њезиним културним и политичким стремљењима. |

Красан природни положај, потенциран умјетничким остацима минулих стољећа, освјежен новим животом младе и стваралачке расе, која је најчистија баш на нашим отоцима, даје посебну привлачност овим нашим градовима, атракцију која од њих ствара три релативно најпосјећенија туристичка стјецишта на нашем Јадрану, три излетишта свјетска са великом будућношћу.

Ж. Векарић.

386