Nova Evropa

владали Неретљани, Млечани, угарски владари, Дубровчани, да га коначно, 1420 године, поновно добије Венеција.

Због свог централног положаја међу нашим отоцима, и ради близине поморског пута, којим и данас иду једрењаче за Исток, Млечани су Хвару обратили нарочиту пажњу. Средиште острва већ се и пре тога било пренело из Фароса (Стари Хвар, Стари Град) у Нови Хвар (данашњи град Хвар), а доласком Млечана Стари Хвар још више изгуби. Све власти, политичке и црквене, живеле су у Хвару; а по наређењу млетачке владе, сви су племићи са Хвара и Виса морали да онде граде своје куће и известан део године да ту пробораве. Тако се подизало и улешшавало ново политичко средиште Хвара и Виса, а и јачало ово боравиште хварске аристокрације и млетачких представника. Будући да се лука Хвара налази окренута према отворену мору, то су лађе на проласку за Левант онамо свраћале због воде, хране, н других потреба, и да се склоне пред невременом. Стога је хварска лука готово увек била жива и пуна лађа, а његово је становништво на томе много зарађивало.

Свршетком Средњега Века водила се и на Хвару борба између властеле и пука, о њихова права. Дуги перијод протеста и писменог доказивања прекинут је отвореним сукобом почетком ХМ столећа. Обестан живот европске властеле, у доба Ренесансе, утицао је н на хварско племство, које се унапред држало насртљивије и изазивачки наспрам хварског пука. С друге стране, хварски кмет живео је врло слабо, н због држања своје властеле омрзнуо је господу. Па кад хварско племство поче да отворено изазива пучане својим држањем, и да обешћашћује њихове жене, јавише се пучани да бране себе и своју част. Револуцијонарни покрет међу пуком, започет и организован у Хвару, пренесе се — 1510 године — и међу остале оточане, који жестином дуго притиснутих људи ударише на племиће и почеше редом да кољу своју господу. На чело побуњених кметова стави се сељак Матиј Мванић, назван војвода Јанко, из Врбања код Старога Града, те се за кратко време цели оток очисти од властеле. Покрет се доскора умири, на интервенцију Млечана, али године 1514 букне још већом жестином, те се подигоше сва села у средини отока, и силом уђоше у Хвар, убијајући племиће до којих могоше доћи, те пљачкајући и палећи њихове палаче. Али се тад опет умеша млетачка власт, и њезине галије дођоше да бране властелу и пазе на ред. Неки од вођа побуне бише ухваћени и кажњени, и на јарболима и крижевима млетачких галија у Хвару везани су људи који су повели прву сељачку борбу у нашем народу, јачу и по резултатима много озбиљнију од Губчеве у Хрватској. 402