Nova Evropa

прераде, а каткада и чисти преводи талијанске лирике. Луцић има дикцију богату, киђену, с много полета; али се и код њега осећа дух народне песме. Нарочито је цењена његова песма »Јур ни једна«. Поред превода једне Овидијеве »Хероиде«, и већег броја посланица, важно место припада нарочито његовој »Робињи«. То је прва наша оригинална драма световног садржаја. Лица драме узета су из савремене хрватске историје, а радња је пренесена у Дубровник. Али и она носи отиске лирских струјања времена, само што је еротици дата форма драмска, док у ствари радње има врло мало. Он је свакако најпознатије књижевно име са Хвара, иако је мање оригиналан него Петар Хекторовић (рођен у Старомграду), који сасвим одудара од свог времена и по књижевним средствима и по својој идеологији. И поезија његових младеначких дана мора да је имала петраркистичка обележја; али ју је он зарана напустио, вероватно под дојмом тешких и крвавих догађаја на Хвару (почетком 16. века), или под утицајем реформаторских идеја Марка Марулића. Он је превео и Овидијев »Од лика љувенога«, са морализаторском тенденцијом. Али његово књижевно име везује се за дело које даје под старе дане, за »Рибање«, које је оригиналније можда од иједног дела дубровачко-далматинске књижевности. О њему се говори опширније на другом месту у овом броју. ИМ по средствима и по опису, Хекторовић се приказује као реалиста у времену афектације и удаљавања од живота; к томе, из његова дела провејава искрен демократски дух, и осваја нас његов широки хуманизам.

Изгледа да је драмски живот на Хвару у оно доба био живљи него што би се дало закључити по ономе што је до нас дошло. Године 1612 саграђено је лепо позориште, данас најстарије у нашим земљама, у самоме граду Хвару. Представе су се давале и пре тога, али је неизвесно на којем месту. Антун Карамановић, који је у једној латинској песми опевао ово позориште, каже, да су се »у њему у карневалско доба давале драме и пасторали«. Било је домаћих аутора, па је тако Бенетовић Марин (пучанин с краја 16. века) узео предмет за своју комедију »Хваркиња« из живота на самоме Хвару. У драми има претераности и фриволни мотиви су чести; али има у њима и присних црта социјалних односа друштва и времена, а карактери су доста уверљиво сликани. Ова драмска делатност на Хвару ишла је у два правца: световна се драма давала о покладама, а духовна у коризмене дане, у цркви или пред црквом. Добро су позната хварска црквена »сказања«. Раширена по читавој Далмацији, она су се овде неговала врло рано, можда најраније, и то кроз неколико векова, све до средине 19. века (последње прика-

415