Nova Evropa

снагу својих мишића, интелектуалац своју умну снагу. Сваки мануелни радник има своју берзу рада, у којој ће наћи и помоћи и савјета; те берзе рада развијају се и функцијонишу из године у годину све то боље. Али млад интелектуалац, свршен ђак, »господин«, нема ни на кога да се обрати. Редуцирати његов рад на пуки продајни артикал, и нудити га на продају по берзама рада, — то није »достојно« интелигенције; али антишамбрирати, »хватати везе«, и свијати хрптењачу (уколико је још има) пред вратима свакога ко »има везе«, — то наравно не вређа понос и достојанство, то је сасвим разумљиво, јер тако се прави — »каријера«. Боље је продати само свој рад, него продавати себе читава. Наше неорганизовано, патријархално тржиште рада »интелигенције« треба поставити на рацијоналну основу. Ако ћемо и даље резигнирано признавати, да смо немоћни пред. везама и пред протекцијом, и да млад и способан човјек без њих не може никуд, онда се не треба чудити ако једног лијепог дана сву ту интелигенцију »без веза« нађемо у табору у којем је не бисмо жељели видјети... Рацијонализацију тржишта рада требало би да помогну и предузму сви којих се тиче: универзитети и школе, држава и централни уреди за посредовање рада, као и берзе рада, студентске организације, и професијонална удружења, синдикати и друштва интелектуалних радника, и послодавачке организације. Треба створити посебне установе за посредовање рада међу интелектуалним радницима, које би нарочиту бригу посветиле младим школованим људима који тек улазе у живот. Можда би једна анкета свих тих фактора дала нових идеја и конкретних предлога за запослење наше младе интелигенције. Свакако би прва ријеч ту припадала универзитетима. Ако досада наши универзитети нису свршили ту задаћу — а поједини професори су је спонтано ипак вршили —, требало би им ту задаћу сада повјерите. Потреба за то постоји, и тој потреби треба удовољити. Треба повезати школу и живот, студента и његову будућу професију. Сигурни смо да би се и код других установа, које смо напријед споменули, нашло и воље и разумијевања зато. Многе угледне школе и универзитети у иностранству нису изгубили ништа од своје научне вриједности, што су провели овакву организацију посредовања рада за своје ученике, и у томе одлично успјели. Добром организацијом тржишта рада паралисало би се и оно нагомилавање интелигенције по појединим локалним центрима, које је данас неминовна посљедица неорганизованости у том погледу. Установе за посредовање рада међу интелигенцијом морале би преузети на себе још једну функцију: савјетовање код избора студија и звања. Мало дијете види кочи-

14