Nova Evropa

да се старци, изгубивши друштво које је срушено до самог темеља, још боје јавног мнења, и због њега се јављају као тартифи, и у речима и на делу, док се омладина, која није познавала оног старог друштва, влада искреније и отвореније, некријући се иза некаквих фраза.

Ја додуше не поричем, да је у главама савремене руске омладине још већи дармар него, рецимо, код људи којима је сада четрдесет до шездесет година; тешко је одиста објаснити и удесити своје држање кад се чита например следећи одломак из »Права на љубав«, књиге која је изашла у току прошле године: »Друга је ствар нихилизам, који је механички пренесен у револуцијонарну атмосферу наших дана. Ситуација се изменила на коренит начин, окренула се тумбе: што је било корисно онда, то је штетно сада. Ниподаштавање друштвених норама, борба са установама буржоаског друштва, — то је света ствар; у совјетској држави слична борба, то је права контрареволуција. Када је нихилист пљувао на породично право старог царског законика, то је био протест који је љуљао основима царског режима, али када комсомолац (комунистички омладинац) пљује на совјетски закон о браку, он гази почетке новог начина живота, поткопава темеље социјалистичког друштва .. .« Ко ту може објаснити оваку противречност: за време царско, живети са девојком без венчања, и напустити је кад она досади, то је врлина; а под совјетском владом, исти поступак је злочин, без обзира нато што исти совјетски теоретичари тврде да се сви морални закони јављају као застарели преживљаји буржоаског уређења друштва, које их је измислило зато да подјарми пролетаријат! Прочитавши одломке као што је овај горе, вероватно ће и многи комсомолци постати тужни при помисли о пропасти царског уређења —: онда си бар добијао од исте ствари и задовољство и почасти!.

Међу гласницима и теоретичарима нових односа између мужа и жене у Русији после Револуције, налазимо два правца: једни потпуно одричу љубав —: учинио си неопходно потребан физијолошки акт, па иди даље, без мисли о овоме до идућег пута. Нашли су се чак и песници који су опевали ову веома мало песничку тачку гледишта; тако например Алексјејев вели:

Не треба сада, не треба сада на грудима љубе тражити починак ! Не треба сада, не треба сада у душама гајити љубави сан! Ми смо дошли да крвљу својом служимо мису умрлих векова.,.

Други један песник отишао је још даље, и сматрајући да се

пролетерско осећање састоји у индустријализацији и механизацији свега живота, он је и љубав, или барем њене спо-

35