Nova Evropa

љашње појаве, превео на језик машина; ево што пише Кирилов:

ЈЉубав моја сасвим је нова,

Знајте ово ви другови и сви остали:

Ја грлим динамо-машину и њена дела...

Нажалост, песник није додао својим стиховима никаквих упутстава на који се начин ово обавља у пракси, и шта се дешава као коначни резултат. Ми знамо само толико, да један други, исто тако модерни песник (Мајаковски), који је проповедао у своје време различне теорије, није могао даље да подноси ова мучења, па је завикао из свег грла:

Нама су досадиле прозирне шећерлеме, Дајте нам дебело парче хлеба од ражи; Нама су досадне папирнате страсти, Треба живети са женом од меса!

А исти тај Мајаковски викао је и урлао, или је гунђао, о неком новом свету где колачи расту на дрвећу, а остала задовољства падају сама у уста. Значи, да је и за његову натуру било доста, и он је осетио потребу обичних реалних људских односа који базирају на осећању а не на можданој измишљотини, као што је она што тражи да се спава не са женом већ са мотором!...

Друга група теоретичара има дубље историјско образложење него прва, она води своје порекло директно од нихилиста, и од оних стараца који се туже на размаженост и разврат омладине. То су они који нису разумели да је прекјучерашња врлина постала данашњим грехом, те који су још јучер били дигнути на штит Револуције. Углавном, они се одричу љубави као такове, гледајући у њој паланачку простоту, и држећи да сав сложени комплекс доживљаја није ништа друго до брутални сполни акт; њихова база јесте искључиво материјализам, а разликују се од прве групе у томе, што они признају и веома високо цене физичко уживање али не воде рачуна о објекту који им пружа ово уживање. Тако је некад судио Тургењевљев Базаров, који се ипак осрамотио већ при првим корацима. Са наше тачке гледишта, »Очеви и деца« могу се уопште сматрати пре апотеозом небеске узвишене љубави него сликом и приликом напредне омладине онога доба. За правог претечу ових модерних комсомолских Дон Хуана и »надљуди« с марксистичком подлогом, може се узети Марк Волохов из Гончаровљева »Понора«; а за оне који су заборавили, или који нису никада ни читали »Понор«, ја ћу овде навести два мала одломка у којима Волохов излаже своје погледе:

36