Nova Evropa

crkvene organizacije, pa će pouzdano dospeti u tamnicu, ili možda i pod vešala, ko prestupi ovaj zakon, Otuda ona četrdesetorica vladika u Solovjetskoj Tamnici na Belome Moru, Svaka diocezanska organizacija je uništena, svako misijonarsko preduzeće zabranjeno, a Biblija se ne sme upotrebiti ni za kakvu svrhu i ni na kojem mestu. I sad imamo da čekamo, da vidimo rezultat ove borbe, U svim svojim ranijim kampanjama protivu religije boljševici su, prema vlastitom priznanju, doživeli neuspeh, Eto naprimer Lunačarskog, Komesara za Nastavu, koji je predvodio u ovoj borbi, te koji je još ta nedavno dokazivao, da svaka nastava ima da bude nesamo areligijozna već i antireligijozna; ipak je morao priznati, da je »religija kao klin: što ša jače udaraš po glavi, tim se dublje zabija u drvo«, Oni koji su bili u dodiru sa savremenim religijoznim krugovima u Rusiji kažu, i osećaju, kad se otuda vraćaju u Zapadnu Evropu, da kod nas u atmosferi ima mnogo manje religijoznoS osećanja nedo u Rusiji, »U ruskim crkvama«, rekao je jedan od njih, »naći ćete tako pobožnu predanost da bih se ja radovao kad bih je osetio u crkvama na Zapadu«. Nema sumnje, oni koji su u prošlosti bili samo Hrišćani, nisu to više zvanično, — ali šta to mari! Medjutim zemlja, kako nam se čini, naprosto buja idealizmom; a teško bi i bilo da je drukče kod tako бојетов mističkog iskustva, Pa i sam komunizam, izniknuvši iz temelja čisto8 materijalizma, postao je novom religijom, Bernard Pares.

Кроче о „неискреноме“ у савременој талијанској књижевности,

(Овај чланак који следи написао је Бенедето Кроче још године 1907, када је Данунције стајао на врхунцу своје књижевне каријере. Прави му је натпис: „О једном карактеру у најновијој талијанској књижевности“, а објављен је у четвртој свесци Крочеових критичких студија из „Књижевности нове Италије“ — Бари, 1922, стр. 187-204, Преносимо га отуд у преводу, са дозволом писца, као докуменат који може одлично послужити за разумевање данашње духовне Италије и што је с њоме у вези. А нећемо — држимо — погрешити ако скренемо пажњу наших читалаца и на сродне црте духовне и књижевне Треће Италије и наше властите, југословенске, савремене књижевности. Уједно упозорујемо и на чувену Крочеову студију о целокупноме делу Габријела Данунција, која се налази у истој свесци (на страни 1—70), а у којој је у танчине анализована Данунцијева књижевна личност. Напротив, у овоме чланку узет је Данунције као социјалан проблем, па је стога он и данас још нарочито актуелан. Уједно се разабире, да је живот младе, Четврте Италије пошао супротним пу-

78