Nova Evropa

U tom poglavlju najinteresantnija je reprodukcija one carte blanche što ju je Ljenjin dao Trockom, odobravajući unapred i potpuno sve njegove naredbe, Ali se Ljenjm teško razboli, skrham, te mastaje, prema pričanju Trockog, »napregnuto ugušivanje i ništenje boljševičke stramke«, pripremanje »fermidora«, i to ne od strane revolucijonarnih takmaca boljševika — socijalista-revolucijonara i menjševika, ne od strane belih generala, vamstranačkih nezadovoljnika, ili lokalnih separatista, nego od strane samih boljševika, onih koje Trocki zove »Ljenjinovim epigomima«. Tu je u prvome redu Staljin, »ZŽavera epigon4«, to је naslov XL poglavlja ove autobiografije, Posle smrti Ljenjina, sve unutamje, delom principijelne delom lične, razmirice koje su postojale u Sovjetskoj Vladi i u Komunističkoj Stranci, izbile su na vidik s odrommom žestinom, Iščezao је golemi, neoborivi autoritet od sviju priznatoš vodje, pa su se počeli vršiti žučni obračuni, O tome podrobno, možda više nego što bi to moglo zanimati široke krugove čitalaca, priča Trocki, Tu on ne štedi protivnike, časteći ih grubim epitetima i iznoseći različne lične pikanterije o njima, Mi ga nećemo slediti u ovom njegovu poslu, jer to već upravo i ne spada u istoriju Revolucije.

Revolucija, ona Druga Ruska Revolucija, završena је. Sada je nastalo doba vladavine boljševika, doba u mnogome strašno, iako nadasve zanimljivo, ali koje ima svoje specifične probleme, i iziskuje specijalne metode i naročite izvore da bude proučeno i prikazano. Na XV Kongresu Komunističke Stranke (1927) pristaše »Organizatora boljševičke pobede«, Trockog, em bloc su isključeni iz Stranke, i predani u ruke političke policije (GPU); a sam Trocki, iza toga, proteran je u Centralnu Aziju (februara 1928). U XLIII poglavlju Autobiografije on priča, prema zapisima 1 dnevniku svoje žene, kako je izvršena njegova deportacija. Iz stana, do kolodvora i u vlak, Trockog su izneli na rukama agenti GPU! Ali iz mesta de je bio interniran, Trocki je nastavio političku borbu, Tada su da izagnali iz predela Sovjetske Unije čiji on beše možda dlavni graditelj. Našao se u Turskoj i nije mogao nikud dalje.

U poslednjem робјау и, »Рјапеја bez vize«, Trocki priča svoje tragikomične pokušaje da dobije dozvolu stamovanja za različne zemlje, što mu nije dosada pošlo za rukom. Kakva da sudbina još čeka? I da li su ovi njegovi veoma zanimljivi, iako nejednako napisani, memoari, u kojima je sjajno iznesena dinamika borbe i revolucije, njegova labudova pesma?,..

Dr, Alebsije Jelačić.

192