Nova Evropa

ова Европа

Књига ХХП. Број 3. 16. септембра, 1930

Fridrih Niče.

Pre irideset godm4 (25, avgusta 1900) umro je, u Vajmaru, Fridrih Niče. Na deset godinš pre toga, razboleo se umno, i nije više bio sposoban da sistematski misli i piše, Teško je reći da je baš »poludeo«, kako se to obično kaže, jer je do poslednjeg časa ostao miran i priseban; jedan posetilac {profesor Anri Lihtanberž& iz Nansija) iz godine 1898 priča, kako ga je video s knjigom u rukama, i kako je rekao kad su mu dali knjigu: »I ja sam, zar ne, pisao dobre knjige?,,.« Na njega je Niče ostavio utisak kao da se seća svoga ranijeg života i rada, dok sestra Ničeova (gospodja Elizabeta Ferster) opisuje opširno doba njegove bolesti, pa kaže, da je u svetlim trenucima birao knjige za čitanje i komentarisao ono što bi mu ona čitala, pa da je čak pokušavao i da piše {avgusta 1897), Ali Ba najčešće nije jezik služio da iskaže što misli, pa se uzrujavao, i sve više uvlačio u sebe, uživajući potpuno i do kraja jedino još u muzici (za koju se starao učenik mu i mladji drug

Petar Gast).

lako je gdotovo celoga svog veka bio neobično osetljiv ı slabih živaca, kubureći sa zdravljem i večno tražeći pogodno podneblje da može da misli i piše, teška i dugotrajna bolest, koja ga je shrvala i onemoćila, došla je iznenadno. Prvih dana godine 1889 (3. januara) izišao je bio iz svoga stana, u Turinu, i došavši do ugla jedne ulice, gde se nalazilo stajalište kočija, spazio je kako jedan kočijaš nemilosrdno šiba svoje premoreno kljuse; gurnuvši divljaka s bičem u stranu, obesio se plačući o vrat sirotom marvinčetu, i tu se srušio na zemlju, odgovarajući u bunilu, na pitanja gomile ko je: »Ja sam Niče, Dijoniz!...« Još dan ranije pisao je, zdrav, pisma, U godini pre toga (1888) koncipovao je, i napisao, svoje genijalno poslednje delo Ecce homo, koje nosi na sebi u isti mah i pečat najviše inspiracije i tragove otimanja ispod kontrole živčanog ı mentalnog centra, — naravno, daleko još od toga da bi se moglo tvrditi, kako su neki činili, da su Ecce homo 1: kasnija Ničeova dela »postala već pod uticajem pomračene svesti«, i

137