Nova Evropa

ангажован и пре Рата. Исто тако у Мопгбе Ргошт!:па. Поготово ако се под талијанским капиталом данас подразумева капитал предратног Трста. Своју највећу позицију, Суфид, морали су Талијани препустити Французима, зато што од наше Владе нису могли добити нове концесије, а без ових се чинило да се подузеће не може рентирати. Ми смо, како већ рекосмо, после Рата у знатној мери подигли нашу властиту индустрију. У првом реду, текстилну. Или, да кажемо право, подигли су је други: чешкословачки, пољски, и аустријски текстилни фабриканти, кад су на својој кожи осетили нашу царинску тарифу, једноставно су своје творнице пренели у нашу државу, да под заштитом наше царине наставе свој посао. Талијански текстилни индустријалци то нису учинили. Они су мирно допуштали да мало помало губе југословенско тржиште; али се ниједан није одлучио да овамо пренесе бар и део своје творнице. Можда су им у том погледу стављане потешкоће на оној страни, т. ј. можда је Фашизам хтео запречити емиграцију своје индустрије. Мако половину нашег дрва извозимо у Италију, у нашој је шумској индустрији талијански капитал далеко мање ангажован него капитал било које друге државе, А слично је и код других индустрија.

Бојазан која нас је морила приликом ратификације Нетунских и Римских Конвенција, — да би оне могле значити инвазију талијанског капитала у нашу трговину и индустрију, и да ће на хиљаде талијанских радника поплавити нашу земљу, — није се, на срећу, испунила. Ни на једном привредном пољу не може се у том правцу опазити већа делатност. Можда је томе узрок, што ни сама Италија не располаже довољно јефтиним капиталом да би се могла упуштати у веће трансакције у иноземству. Талијански капитал агилан је једино у Арбанији. Али ту су опет посреди политички разлози. Па политички разлози, тојест политичка психоза, спречава талијански капитал да се, у јачој мери, ангажује у југословенској привреди. Једна творница ликера, чоколаде, или слично, још не значи никакав већи ангажман; поготово кад се ту ради о власнику подузећа који се етаблирао у самој земљи, па ће с временом бити и натурализован. Осим напуштања Суфида, талијански се капитал, прошле године, повукао и из Крањске Индустријске Дружбе, која је наше највеће металургично подузеће. Према томе, не може бити говора о пенетрацији талијанског капитала у нашој индустрији. Исто тако ни у нашој трговини, јер осим пар заступника талијанских аутомобилских, текстилних, и сличних фирама, нема никакова знака да би се талијански капитал јаче ангажовао у нашој трговини, односно да би се талијански трговци код нас етаблирали.

255