Nova Evropa
воде, Гроф је чешће долазио да је пије, и она га је излечила од тешке болести јетре; а од тога доба сазнало се у ширим круговима за њену лековитост, па је свет почео да долази и тражи спаса својим болестима на овим врелима. Зато је година 1640 забележена златним словима у историји Рогашке Слатине.
Ускоро се прочуло за Рогашку Слатину и по великом свету, па је почело и знанствено испитивање воде и врела. Тако је прве медицинске податке објавио, године 1674, Dr. Павле пл. Зогђа, лечник царице Елеоноре, у својој књизи „Ртахе тпефса«; он описује одличне резултате које је у Бечу постигао с помоћу слатинске минералне воде. Иза њега, године 1685, описао је лековито дејство слатинских извора рг, Бенедикт СтЧпдеј у књизи »Кошзсћосгепе«, на латинском језику; али ју је касније превео и на немачки. Књига је врло занимљива, и може се видети у архиви Лечилишта; у њој се пластично описују изванредни успеси лечења слатинском водом у оно доба. Мма дакле већ три стотине година откако се зна за лековитост ове воде; слатински извори давали су стално исту воду, истог састава и истог лековитог дејства. Стари људи тумачили су ово чудесно дејство слатинске воде некаквом мистичном снагом, док нам га данас физикална хемија објашњава, поред састојних делова иона и солних раствора, нарочито плиновима који долазе из дубине земље и делују лековито на болесни организам. У првом реду долази ту у обзир ради ij, Koja игра данас тако важну улогу у терапији уопште, а којега има у довољним количинама у овим минералним изворима.
Поред радија, од важнијих саставних делова у води Рогашке Слатине — пронађених анализом — споменућемо од котионд; сухи калциј, калиј магнезијинатриј; од анионд; клор, метатион, и хидрокарбонатион. Важну улогу игра још и угљена киселина, која се налази у великој количини у свим врелима Рогашке Слатине. Та су врела: Темпел, Зфугла, и Донат. Деловање природних концентрација у слатинским врелима, које се кроз столећа не мењају, надмашује и квалитативно и квантитативно деловање вештачких концентрација које израђује Фармација.
Дугогодишње искуство и многа испитивања, медицинска и физикално-хемијска, показали су, да се најачи утицај лековитости воде. Рогашке Слатине запажа код болести желуца, у првом реду код чирова у стомаку и у дванаестокраком цреву, као и код катаралних и нервозних оболења црева и желуца. Исто је тако повољан ефекат забележен при кроничном оболењу жучног мехура, поименце код жучног камена и песка у жучном мехуру, нако све до данас није
322