Nova Evropa

Svedočanstva vremena.

L Razgovor sa G,. Jorgom.

Kad sam u bidermajerskim salonima atinskog hotela »Grand Bretanj« predstavljen autoru »Rumunske Istorije«, velikom Rumunu profesoru Jorgi, čiju ličnost nije potrebno tek predstavljati čitaocima »Nove Evrope«, osetio sam da pred sobom imam čoveka pogleda koji lete izvan naših svagdanjih obzorja, iako se i u njegovu stavu krije karakterističan delić našeg savremenog uznemirenja. On je toga časa stajao predammom zanimljiv u svojoj izgradjenoj figuri čoveka duha, koji se u elementamim krizama svoje jake unutrašnjosti odriče svoga istočnog, možda ı slovenskoč, porekla, za уођи поуџеба latinstva, Postoji u manirima i u izražajnosti ovoga čoveka ceo jedan intiman dramatski sukob izmedju Istoka i Zapada, koji se lomi stalno u njegovu mesu, kao i u njegovu дићи, Јогба se vara kad smatra da je on čist Latin, i kad se u entuzijazmu za svoje latinstvo zanosi barjacima venecijanskog Svetog Marka. On je, naprotiv, sav iseckan i izgrižem od duboke unutarnje borbe i još uvek neodredjenoga i nedelinisanoga sukoba izmedju ova dva sveta, ova dva pojma, koja su podjednako zaposela njećovu zemlju, kao i celi ovaj kompleks zemlje na kome se naše zajedničke balkanske mase muče već stolećima da pronadju jednu harmoniju, da ovaplote jednu formu i odrede jedam pojam.

Kroz čitav niz profesora, stručnjaka, sitnih obradjivača ograničenih fragmenata, koji su se ovamo slegli na ovim zborovanjima, njegova je reč imala ponajviše snage i smisla za sintezu, kao najveći uspon duhovnog mapora koji bi da kroz hladne detalje te proklete t. zv, znanosti prodre i prikupi osećaje celoga čovečanstva. Čestitu starinu, naviknuta na razmišljanje, nisam nimalo zbunio svojim naglim pitanjima, niti se je on maročito zamarao dajući na svako smišljen i sugeslivam odgovor,

Na moje pitanje o fatalnom sukobu izmedju Istoka i Zapada, i o krizi savremene zapadne kulture, profesor Јогба је, posadivši зе u kut zelenog hotelskog salona, u kome su nas svaki čas prekidali prerafaelitski dlasovi Englezica, objašnjavao: »Osnovni razlozi ove krize nalaze se u novoj koncepciji o životu, koja se sastoji u preziranju rada, u traženju naslad4, i u suzbijanju internacijonalne saradnje, onakve kakva se počela bila manifestovati pre Rata. U velikim imperijalnim formacijama bilo je smisla za jedinstvom akcije, što se danas kod novoga uredjaja granica vrlo teško postizava, Nacijonalizam, koji je bio stvar duha, prešao je na područje ekonomije,

360