Nova Evropa

odgovorio je ponosno i svesno svojim odlučnim akcentom prisnoga Baska: »Što bolje ne preokrenete pitanje, pa ne španjolizujete Evropu?« Ovakav bi odgovor i dugo zlostavljeni, slovenski Balkan — dž, ı slovenski Balkan, kao majosebujniji i majvažniji deo Balkana — mogao dai Kajzeringu i Evropi koja bi pitala kao on. Ako se Evropa, uistinu, krije u Balkanu, i to nesamo u antičkom, jelinskom Balkanu, zašto se ona u ovom svom današnjem razočaranju ne bi ponovo otkrila, — kad mi ionako ne možemo više da prihvatimo njen poziv za evropejizacijom, pa zvala se »olkcidentalizmom« ili »sepetentrijonalizmom«,. Izmedju mas ljudi sa Balkana i onih iz Evrope, sa celom mjihovom sudbonosnom dramom, u čijem raspletu i mi sudelujemo, ispaštajući ni krivi ni dužni za njene grehe, postoji duboka distanca i teško razočaranje: nema mogućnosti da se više prihvati njena istma i njena misija, kolikogod nam se ona još i danas nametala u svom sjaju svoje magične privlačnosti, ı sa celim aparatom svoje ralinirane ironije, sa kojom oma Još i danas ima pretenzije da otkriva krvavo lice opšte čovečanske tragedije, kako to eklatantno dokazuje primer ovog »grandsenjera« Kajzerlinga, — neosećajući koliko je to bolno, krvavo, i svirepo!,.,.,

Bogdan Radica.

Друштвени преглед.

Са Византолошког Конгреса, у Атини.

Пре три године прикупио сам у кратком прегледу утиске са Другог Византолошког Конгреса (види у »Новој Европи« XVI, 30—832); cana ћу ево учинити исто, са Трећег Конгреса, који је одржан октобра ове године у Атини. Као и пре, нећу давати стручни преглед или оцену одржаних предавања и постигнутих научних резултата, него ћу се само мало задржати на чисто друштвеној, културној, и донекле политичкој страни Конгреса. Други Византолошки Конгрес, у Београду, био је значајан по томе што је то био први заиста међународни научни скуп после Светскога Рата и многогодишњег прекида међународних научних веза: први пут, након тешких искушења и дугих година мука и мржње, победници и побеђени и неутрални састали су се у једној дворани за једним столом, да се братски разговоре о науци и да присуствују другарским састанцима уз јело и пиће. Од тога доба одржано је више сваковрсних међународних скупова, па ако је над Другим Византолошким Конгресом лебдео још »дух Локарна«, над Шестим Конгресом Истори-

367