Nova Evropa

чара (одржаним августа 1928 године у Ослу) лебдео је дух Келогова Пакта. Нажалост, међународна ситуација постала је после тога јако замршена, и односи између појединих држава и народа опет су се заоштрили, па се и поверење, које се са толиком муком обнављало, опет почело губити. Та општа нелагодност и заоштреност односа осетила се и на овоме међународном скупу, Трећем Византолошком Конгресу, иако је био далеко од »злобе дана«, чак у Атини. Као и у Београду, представници појединих делегација наглашавали су додуше реч »мир«, и истицали су значај међународне сарадње и велики утицај науке у правцу стварања међународног братства и појачавања међународних веза. Али, било је разлике у »тонусу« тих изјава на једном и другом конгресу, и било је њихове друштвене реперкусије.

За разлику од Другог Конгреса, Трећи Конгрес одржан је уз минимално учешће шире јавности. У Београду, новине су биле пуне »византологије«, и помало су изгледале као нека врста византолошких билтена. У Атини, многобројни листови поклањали су релативно веома мало пажње Конгресу. Конгресна дворана у Београду, исто тако, била је дупком пуна слушалаца, нарочито омладине, док у Атини нисмо запазили готово никаквог друштвеног интересовања за овај Конгрес. Можда зато, што је аула Атинског Универзитета знатно мања од велике дворане Београдског Универзитета. Почастила нас је, међутим, својом пажњом, сасвим неочекивано, атинска полиција; чак је згодном приликом и уредовала у самој сали Конгреса!...

Питање употребе разних језика, и онда питање такорећи »протокола«, — то су можда понајтежа питања великих међународних скупова. Не може се рећи да су ова питања на овом Конгресу баш срећно решена. Користећи се правом које им даје одлука једног од претходних међународних скупова, а и утврђена пракса, Грци су прочитали више реферата на свом језику, а и живахно су учествовали у дискусијама служећи се својим језиком; нажалост, велик број, држим већи број, конгресиста-византолога не разуме језик модерне Јеладе, па су ови реферати и ова дискусија промашали циљ. Прочитана су два научна саопштења и на руском језику, што није ишло потпуно глатко, јер су неки Грци протестовали. Руса је уосталом било десетак, већином држављана оних држава из којих су дошли као делегати, јер Руса из Русије опет није било. Совјетска Влада, иако службено позвана, није учествовала на Конгресу, нити је пустила своје византологе да дођу; можда зато што најугленији међу њима, професор Бенешевић, лежи већ другу годину. у затвору у Соловкама...

368