Nova Evropa

plinovi, i on traži svuda pronalazače., Jednog poluluda kemičara (Nordena) on je zaista i pronašao, i na prepad mu je oduzeo njeđov pronalazak, nekakav plin naročite jačme i neodoljivih otrovnih kvaliteta, plin bez boje i mirisa; samog autora plina pak, da ne bi nastavio s pronalascima ili odao tajne, Vajnštejn daje na vešt način zatvoriti u ludnicu., To ie samo jedan od bezbrojnih sličnih zločina strašnoga Vulfa. A zašto sve to radi? — Odgovora nema, Prvo, zato što je ser Viljemu sve već dosadilo, — on ne zna šta da počne sa svojim ogromnim talentom, sa svojom djavolskom snagom, sa svojim vremenom, i sa svojim fabuloznim parama. Napokon, jedino sredstvo protiv dosade, protivu jednog »vaseljenskog«, nadčovečanskog zevanja (jer Vulf grozno, mistično zevaj, to je za njega posećivanje odvratnih, najnižih krčmica ı bordela, kuda где »тКобп!о«, уеота skromno obučen, sa malo para u džepu, i gde traži zadovoljstvo u društvu majružnijih i najgrubljih žena, odajući se mazohističkom razvratu. I te mahinacije paklenog mazohiste vise kao kob nad uzrujanim, pocepanim čovečanstvom Које se srozava u provaliju bez dna, Takva je strašna vizija Erenburga.,

Dr, Alebsije Jelačić.

Алексије Јелачић, „Историја Русије“, у издању Српске Књижевне Задруге (Београд, 1929).

У малој књизи, на 300 страница, проф. Јелачић дао је целу, потпуну, и лепу слику историје рускога народа. Ученик најбољих руских историчара, човек велике ерудиције, Г. Јелачић уме уједно да буде објективан, свестран, и кратак. Али се иза овог кратког прегледа осећа велик и напоран рад, — студиј небројених монографија и стручне историјске литературе. На бескрајној руској равници, од првих поче така историјског живота па до Ришког Уговора између бољшевика и Пољске, писац следи и излаже развитак руске државне идеје и руске културе, — крижни пут самоупознавања, којим већ од хиљаду година иде руски народ. Пут је одиста тежак, препун недаћа и несрећа, случајних и све сних греха; али је то пут великог народа, који је давао велике људе. И општи утисак, који оставља рад Г. Јелачића, састоји се у томе: да је руски народ доиста један велик народ, и да још није свршен његов историјски пут.

Дело проф. Јелачића подељено је на двадесетичетири главе. Последња је посвећена Другој Руској Револуцији. Прва почиње од Скита, које писац сматра — у духу нови“ јих истраживања — као народ иранског порекла (цитира Фасмера); ово мишљење не мора бити баш неоспорно, како

384