Nova Evropa

даје то било. дубоко убеђење Председника, а не тек једна обична конвенцијонална. умирујућа изјава, налик на толике друге, које се-дају са »надлежних« места. М сам бих волео да могу веровати мудроме старцу; који је толико ствари предвидео и својом видовитошћу и интујицијом научењака и државника толико помогао своме народу, Словенству, и читавоме свету. Али ми стално излази пред очи и други један чувени и крупни европски државник, о којем сам читао пре кратког времена како прима посете: осветљен неком нарочитом светлошћу, фиксирајући магнетичким погледом посетиоце, као да хоће да их преплаши ... Нажалост, · не могу се одбранити од тих визија, нити од мисли да, поред разлога и разума, делују — и још те како — и O не| мржња, и инат.

- Отресох се ових рефлексија за часак, оборен разговором са -овим честитим старцем, оличеним поштењем, правичношћу, и мудрошћу. Било му је очигледно мило кад сам му причао, како су — на једном међународном конгресу веома угледни Немци из Рајха судили о његовој држави, признајући да њихови сународници уживају потпуну равноправност и да чак суделују у влади. Он је говорио и о домаћим Маџарима, с којима ће исто тако лепо изаћи на крај као 'и са Немцима! Упоређујући Словачко Питање са Украјинским Питањем, чије је несрећно стање у Царској Русији видео године 1877 (Т. ј. пре 58 године, кад је био први пут у Русији), он ми каже, како је предвидео оне велике тешкоће на које ће Русија нанћи због лошег“ решавања. нацијоналних проблема. Затим стаде износити велике линије своје политике, чија је девиза: »Правда побеђује« (то су речи које стоје урезане у државном грбу Чешкословачке Републике). Говорећи о политици »ситнога рада«, коју су тако презирали

у Царској Русији,'подвлачио је колико зависи — несамо у ЕН појединаца већ и у животу целине — од благовременог, тачног, савесног, и благонаклоног улажења у све те ситне проблеме, у масе практичких и свакидашњих питања; и ја сам лепо разумео, зашто. су прилике у Чешкословачкој тако сређенв и зашто државни апарат функцијонише тако неприкосновено. 'Дабогме, није ни тамо све идеално, али шта ћемо, људи су свуда људи; а данашње су пио нарочито компликоване и тешке. | 5 | "Одлазим од старог _ Председника донекле умирен, ду: ховно окрепљен, са више светлости и благости у души, »Испит« | је одлично прошао, | И неће ми бити криво ако га понављам у: сећању. И у сновима.

12