Nova Evropa

који је био на целоме фронту. тако миран и без догађаја, да је извештај Врховне Команде гласио: „На Западном Фронту нема промена". Он је пао на лице, и лежао ту на земљи, као. да спава. Када су га окренули, опазили су да није дуго патио: његово је лице имало израз тако смирен као да се је готово радовао што се све овако десило...«

Излазио сам из биоскопа, као и већина присутних, потресен до у дубину душе, готово живчано болестан. И мислио сам у себи: »Јесте, тако је било. А да ли ће опет тако да буде» Има ли право стари Председник кад верује да су катастрофе прошле, да разум и правда побеђују; или ће опет превладати страсти, мржња, па чак и глупост људска« И када сам се сетио да је овај филм већ забрањен у Немачкој, да се на његовој забрани ради и у Аустрији, те да ваљда неће бити дозвољен ни у Италији и Маџарској, онда сам осетио нешто хладно у души, баш као да се мене и све ове гомиле дотакла црнима крилима зла коб.

А гомила је одјурила на све стране, потрчала сва у божићном расположењу и весељу; на појединим прашким трговима већ су гореле лепо окићене густе и велике јеле, око којих су скупљали прилоге за сиромашну децу, дан она осете: да је дошао Божић, тај празник дечје радости и светскога мира...

ж

На сам Бадњак враћао сам се кући. Воз је јурио преко тужне маџарске равнице, покривене снегом, а ја сам погледао на једну лепушкасту, младу Немицу, која се некако увукла, попут мишића, у угао од купеа. Она је ишла, сва срећна, своме веренику у Пешту, да заједно проведу Божић. У разговору, запитах ову девојку, готово дете, за кога је гласала» Смешећи се, она ми одговори, да не сме одати изборну тајну. Онда ја њој рекох, да ћу погодити и сам: »Сигурно за Хитлера, Госпођицег« — А она поносно на то: »Јамжоћ!, mein Нетт!.. « Па дабогме! Јадни мали мишић! ИМ она, својим лепим, финим прстићима, да допринесе зрнце тријумфу неразума, немира, и љуте страсти, луде мржње и инстинката освете и рата. И зато, да ова млада Немачка не види у свој грубости и грозоти истину о рату, учињено је све да се Ремарков филм скине са платна!... Маколико да сам склон веровати и придружити се оптимистичком гледању на ствари старог пана Председника, не могу да се отмем унутрашњем немиру и осећају, и стално питам себе у страху: »Ко ће победити: мир или рат, разум или страст«...

Рт, Алексије Јелачић.

14