Nova Evropa

Rat.

Problem koji je oduvek interesovao ljudske umove, to je pitanje rata, Šta je rat? — Zbog čeđa nastaju ratovi? — Mora li biti ratova? — To su pitanja koja su se, takoreći, odavek nametfala, i o kojima se oduvek govorilo, pisalo, i diskutovalo,

Postoji utvrdjena činjenica: da je Istorija Čovečanstva, od početka saznanja života ljudsko8ga roda pa sve dosada, protkana — u celome svome nizu — ratovima. Definicija rata bila bi: rat je, po svojoj akciji, oružana borba medju narodima kojom ima da se reši izvestan spor medju njima, Prema tome, prvo pitanje koje se nameće, kad je reč o ratovima kao društvenoj pojavi, jeste: koji su to uzroci koji izazivaju ratove?

Postoje nekolika gledišta kojima se tumače uzroci ratovima. Jedno od najrasprostranjenijih jeste, da je svakom ratu uzrok u ekonomskim razlozima, Naprimer {ako uzmemo slučaj najstarijih vremena), težnja za osvojenjem onih teritorija koje su bogatije i podesnije za život naroda, ili, osvojenja u cilju bogaćenja naroda, Slučajevi zauzeća onih teritorija koje su, po svojim prirodnim bogatstvima, podesne za dobijanje sirovina, ili osvajanja u cilju zadobijanja trgovinskih ili industrijskih tržišta, i t. d., spadaju takodjer ovamo, — u svima tim slučajevima uzroci su ekonomski, materijalni, U isti red dolazi, u krajnjoj liniji, i gledište, ili tumačenje: da su ratovi posledicom zakona za samoodržanje, koji zakon vlada u celoj prirodi, Kaže se: u celoj prirodi vodi se borba za samoodržanje bilo jedinki, bilo fela, bilo viših zajednica; tom zakonu podleže i čovek {iako više biće), budući da i on podleže opštim prirodnim zakonima. Prema tome su, dakle, i ludi upućeni na medjusobnu borbu,

Neki pisci objašnjavaju uzroke ratovima, naročito onima koji su vodjeni u Evropi u XIX i na početku XX veka, prirodnom i opravdanom težnjom za etničkim ujedinjenjem naroda koji su podvojeni. Veli se: budući da je zasada Država najviša orđanizovana zajednica, u njen okvir treba da udju isti, etnički jedni, narodi, Tu imamo: ujedinjenje Nemaca, Talijana, Srbohrvata i Slovenaca; češkoslovačku samostalnu državu; samostalnu Poljsku, 14. 4.

Pri rasmatranju uzroka i povoda za neke ratove, postoje i takvi ratovi koji, bar na prvi pogled, ne bi bili podvrgnuti gore navedenim uzrocima. Naprimer krstaške vojne, kojima se kao povod smatra pre sve8a religijoznost; ili drugi ratovi kojima se traže i nalaze uzroci i povodi u nekim socijalnim razlozima. Možda bi se dubljom analizom našlo da su stvarni motivi i za ove ratove drugi a ne ovi i ovakvi; ali to za samo pitanje o kome je ovde reč nije značajno, Prednjih nekoliko napomena

4