Nova Evropa
остатак остаје као средња господарства са необично великим зградама.
Велика промена аграрне структуре Пољске дело је последњих педесет година. Пре пола столећа Пољска је заиста била земља већег власништва, које је тада поседовало готово половину обрађеног земљишта. У току 500 година, од половине ХТУ века до 1846 године, у Пољској су стално расла већа имања на рачун малих, мада никада нису била у стању задобити апсолутну премоћ у целој земљи, јер је увек било читавих крајева у којима се је налазило више села него већих имања. У том петстогодишњем перијоду већину времена, то значи 450 година, село је живело под феудалним условима, а тек половина века иде у перијод релативне слободе. Али први перијод цивилних права за сељаке, који спада у прву половину ХЛТХ века, није још дао сељацима снаге и могућности да прошире своја власништва. Капитализам, који је тада с. једне стране узео био маха у већим поседима, а с друге стране то што није било аграрног законодавства, омогућило је 1846—1848 године заокруживање већих поседа на штету села. Од 1846 до 1864 године влада у аграрним приликама у целој Пољској стагнација. Тек 1864, и то у руском делу, наступило је услед правних рефорама проширење мањих господарстава на штету већих, чега није било у аустријском и пруском делу. То је био први корак напред у проширивању ситнијег власништва на штету већег. Али од. 1880 године видимо у свим деловима Пољске велик елементаран и добровољан покрет за повећавањем сеоских имања, а за смањивањем већих поседа. У току времена од 1880 године до данас, сељаци су сами, било својим радом било куповањем земље, било добровољним уговорима о измени сервитута у руском делу, било користећи се аграрном реформом, повратили све оно што су пре тога у току петстотина година постепено били изгубили.
Развој процеса прелажења земље у руке сељака елементаран је, и врши се стално. Још пре постанка пољске државе тај се процес одигравао у свим деловима — како онде где му је туђа влада ишла на руку, као у Русији, тако и тамо где је према њему влада била индиферентна, као у Аустрији, или чак и непријатељска, као у Прусији. Дакле, било туђом помоћу, било без помоћи, или чак против правних прописа, свугде је пољски сељак, од почетка до конца Деветнаестог Века, стицао све више земље на штету већих поседа, који су се уосталом већином добровољно покорили тој струји сматрајући ју као природан и неопходан процес.
Пољска Држава је тај процес ставила у оквир Закона о аграрној реформи, и створила је одговорне регулативне органе, као: аграрне уреде, Министарство Аграрне Реформе,
161