Nova Evropa

и Пољопривредну Банку. Услед тих мера, у току 1919—1929 године, добијено је 435.091 нова парцела, од којих су две трећине повећале већ постојећа ситна господарства, док остатак представља повећање броја нових господарстава. У току тих година је укупно 1,800.000 хектара земље прешло путем парцелације из већих поседа у мања господарства. Ако буде парцелација у другом деценију настављена истим темпом, моћи ће се сматрати аграрна реформа завршеном, јер ће остати само такви већи поседи за које ће тражити јавно добро да не буду раздробљени.

Процес привредне активности сеоских господарстава је у Пољској врло јак, и пољски сељаци у том погледу не заостају за сељацима других напредних земаља, као Француском, Белгијом, и Данском, којима већ давно даје главно обележје селу не веће него мање власништво. Међутим, у тим земљама је тај процес започео много раније и зато је дао досад боље резутате, тојест омогућио је ојачање сеоских господарстава у таквом перијоду историјског развоја тих земаља када је становништво још било малобројно, што је олакшало стварање типа већих сеоских господарстава. Ипак, и сељаци у Пољској поседују већ 830% обрађене земље и тај њихов посед се стално повећава, док већих сеоских господарстава има мало. Али је сељачки сталеж у Пољској претежно сиромашан и не поседује довољно земље за исхрану. Парцелација већих поседа то стање много не поправља, јер је систем економије на тим поседима такав да се ослања на рад сталних радника који не поседују земљу, док је међутим баш њих потребно при извршивању парцелација снабдети земљом. Такви сељаци без икакова поседа, када добију земљу, нису материјално добро опскрбљени, па је често њихов живот на властитом господарству тежи него када су имали осигурану опскрбу на већем поседу. Ова чињеница је великом запреком да се може провести нагла ликвидација већих поседа, будући да би радикалан поступак био везан с великом опасношћу да ће погоршати стање сељака који не поседују земљу а који раде на већим поседима. Пољска Држава је за то становништво установила скупне уговоре са државном арбитражом, што представља озбиљну социјалну реформу. Али се процес парцелације врши постепено, и цела корист коју даје парцелација, тиме што по. већава сеоска господарства, паралисана је с друге стране тиме што иза ње постепено следи процес деобе господарстава путем родбинских баштина.

Опћенито се још у Пољској врши на селу деоба земље међу сву децу, деломично за живота родитеља, деломично после њихове смрти, чега је последица раздробљавање сеоских господарстава. Пољска је имала, још 1921 године,

162