Nova Evropa

писци и публицисти, од којих се некоји налазе на челу великих политичких странака. Овде ћемо покушати да упознамо југословенску читалачку публику са назорима пољских писаца о данашњем стању, о изгледима и будућем развоју ових руско-пољских односа.

Крајем године 1920 учинило је снажан утисак у варшавсвим политичким круговима оно што је о Пољској написао, у свом познатом делу, Француз Бенвил (Jacques Вапуше): »Пољска је слабо везана (та! агиси]бе) с осталим државама, није добро спојена с новом Европом. Њена отпорност против двоструко моћног вањског притиска биће у пракси доста слаба (тедосте). Пољска, схваћена као протунемачки бедем, и налазећи се на удару међу Русијом и Немачком, не располаже довољним средствима да ову своју улогу испуни.« Овај с једне стране завидан, а с друге стране тежак земљописни положај Пољске, која се налази као клин утиснут између две јаке велесиле (које су већ једампут делиле пољске земље), задаје пољским државницима и родољубима много тешких брига. О »Пољској као граници међу Истоком и Западом« написана је на свим светским језицима читава пирамида фолијаната, књига и брошура. А у домаћој пољској литератури на ову тему одиграло се мноштво писмених двобоја, који су се обично свршили неодлучно. Једни виде највећег противника у Немачкој, док се други више боје Русије. »Највећа опасност за Пољску је територијално уједињење између Русије и Немачке с помоћу литванског моста«, каже Ст. Грабски (»2 мајк 1 гогмаХаћ«). А и истакнути познањски политичар-публицист, дугогодишњи председник највећег скупштинског клуба (пучко-народног), посланик Ст. Козицки, истиче другим речима исти принцип (у »Ргљеglad Wiszechpolski« 1922): »Sanaha je наше спољне политике, да не дозволи немачко-руски споразум, а истовремено да се брине за осигурање европске равнотеже системом савеза који удружују Пољску са Чешкословачком и Румунијом на истоку а Француском на западу«. Министар Скржински (Alex, ЗЕтхупект) наводи (»Пољска и мир«, стр. 16), да Пољска има 70 посто својих граница стално угрожених (од стране Немачке, Русије, и Литве), 25 посто несигурних, а само 5 посто осигураних (према Румунији и деломично Летонији). Сећам се момента кад је овај Министар употребио ове изразе за време политичке дискусије у Скупштини, — тада је овај факат побудио, иако је у својој основи био познат и сваком приступачан, сензацијоно узрујање. Исто тако наводи и Буковјецки (56. ВиКкомлеску) у свом делу »Рошука РојвЕ 1 тлерофевеј«, да се »Пољска по свом географском положају налази, а по свој прилици ће се и у будућности нала- | зити, у сталној опасности, да њена државна граница буде

178